Prošlog meseca je pokazano da kako su trgovinski ratovi počeli u aprilu, svetske centralne banke i druge zvanične institucije su odbacile više obveznica nego u bilo kom mesecu od januara 2016. godine, oko 48,3 milijarde dolara.
Ubrzajmo jedan mesec kasnije, do maja, kada se, po najnovijim upravo objavljenim novostima TIC-a (Treasury International Capital), prodaja obveznica od strane zvaničnih entiteta nastavila, sa još 24 milijarde dolara prodatih u mesecu maju, kada su prinosi nastavili da rastu i na kraju dostigli najvišu tačku 2018. godine od 3,11%.
[adsenseyu1]
Ali iako se prodaja obveznica očekivala – na kraju krajeva, neko je morao ubrzano prodati da bi u imao više prinose u aprilu i maju – pitanje je bilo ko.
Ono što je prikazano prošlog meseca jeste da, suprotno nekim spekulacijama, to nije bio Peking, jer je nakon prodaje skromnih 6 milijardi dolara u aprilu, Kina zapravo kupila 1,2 milijarde dolara u obveznicama u maju, ostavljajući svoju imovinu uglavno nepromenjenu tokom proteklog meseca.
I dok Japan jeste prodao 12 milijardi dolara u obveznicama u aprilu, to je i više nego nadoknadio u maju kada je kupio 17,5 milijardi dolara, što je dovelo do ukupnih 1048,8 milijarde dolara u maju, što znači da je u protekla dva meseca Japan bio neto kupac američkih hartija od vrednosti.
U međuvremenu, treći najistaknutiji imalac, hedž fondovi, odnosno “Kajmanska ostrva,“ kupio je drugi put zaredom, dodajući još 5 milijardi dolara.
***
Dakle, ako su uobičajeni osumnjičeni kupovali, ko je prodavao?
Evo odgovora.
Čitaoci se mogu prisetiti da je prošli mesec prvi put objavljeno da je za svu konfuziju o znatno većim prinosima u aprilu objašnjene bilo jednostavno: Vladimir Putin je bio taj koji je likvidirao ogromnu polovinu ruskih sredstava u obveznicama, koja su opala za 47,4 milijarde dolara na samo 4,7 milijarde dolara – najniže od 2008. godine – sa 96 milijarde dolara u martu.
Ali sačekajte, postaje još bolje, jer, kako je Tramp nastavio da se bori za više sankcija protiv Rusije, Putin se nije zaustavio, i u maju je nastavio ono što je bila otvorena likvidacija ruskih sredstava u obveznicama, koja su opala za još 40 milijardi dolara, ili 82%, sa 48,7 milijarde dolara na samo 9 milijardi dolara u maju. Imajte na umu da su ona bila preko 100 milijarde dolara na početku godine.
Izgleda da je Putin bio ozbiljan kada je upozorio da će diverzifikovati ruske državne rezerve iz obveznica.
I ovo je to kako izgleda veoma političi motivisana likvidacija obveznica.
Drugim rečima, za samo dva meseca, Rusija je prodala neverovatnih 81 milijardi dolara u obveznicama, što je likvidacioni tok koji je verovatno bio odgovoran za mnogo, ako ne i sve, skokove u stopama tokom perioda. Jer, šta se drugo desilo kada je Rusija likvidirala 85% svojih sredstava u obveznicama za 2 meseca? 10-godišnji prinosi su porasli sa 2,7% na početku aprila, na 7-godišnji najveći od 3,11% krajem maja.
U tom trenutku, prinosi su ponovo opali, jer su se trgovci prestrašili Trampovim eskalirajućim ratom sa Kinom, i nastavili da jure u deflacionu sigurnost.
Tako da, kao i prošlog meseca, ne možemo a da se ne zapitamo – s obzirom d su pokrenuti naftni fjučersi u juanu, ugroženi su trgovinski ratovi, a sve više sankcija se upućuje Rusiji – da li je ovo generalna proba, pažljivo koordinisana sa Pekingom, da se testira šta bi se desilo ako/kada Kina počne likvidirati svoja sredstva u obveznicama.
Webtribune.rs
