U Parizu se sve češće govori o potrebi da se vojni kapaciteti ne samo održavaju, već ozbiljno prošire. Kako stvari trenutno stoje, francusko rukovodstvo polazi od pretpostavke da period relativno skromnih zaliha polako odlazi u prošlost.
Umesto toga, ulazi se u fazu u kojoj se municija i oprema moraju gomilati u znatno većim količinama. Nije to više teorija sa papira, već pravac koji se već pretače u konkretne brojke – oko 8,5 milijardi evra planirano je za municiju do 2030. godine, prema rečima ministra odbrane Sebastijana Lekornija.
Paralelno s tim, Francuska već testira i prilagođava svoju taktiku novim uslovima. Na primer, helikopteri tipa Fennec već su korišćeni za presretanje bespilotnih letelica, što se pokazalo kao jedno od praktičnijih rešenja u odnosu na skupo obaranje dronova raketama.
Istovremeno, lovci Rafale dobili su jeftinije raketne sisteme u odnosu na ranije konfiguracije. To nije bez razloga – iskustva sa savremenih ratišta pokazuju da trošak često postaje jednako važan kao i efikasnost.
Tu se otvara šira slika. Francuske vlasti trenutno sarađuju sa dve komercijalne kompanije koje razvijaju jeftine presretačke dronove. Jedan od ta dva programa još nije u potpunosti razrađen, ali smer je jasan – smanjiti troškove i povećati dostupnost sredstava za borbu protiv bespilotnih sistema, koji su u poslednje vreme postali ključni faktor na terenu.
Zamenik načelnika vazduhoplovnih snaga Francuske, general Dominik Tardif, u razgovoru za Politico naglašava da se vojna strategija već preispituje. Osnova za te promene nisu apstraktne procene, već konkretna iskustva iz Ukrajine i sa Bliskog istoka. Prema njegovim rečima, Pariz procenjuje da bi već do kraja ove decenije moglo doći do direktnog oružanog sukoba sa Rusijom.
Upravo ta dva sukoba – ukrajinski i bliskoistočni – direktno utiču na odluke o tome kakvo će oružje Francuska razvijati, kupovati i koristiti u narednim godinama. General otvoreno kaže da se analizira sve što može da se nauči iz tih situacija, bilo da je reč o sadašnjim operacijama na Bliskom istoku ili potencijalnim scenarijima na istočnom krilu Evrope.
U tom kontekstu, jedan od najvećih problema koji su ti sukobi razotkrili jeste nedostatak dronova u zapadnim arsenalima. Istovremeno, pokazalo se da je njihovo obaranje klasičnim raketama preskupo.
Ta neravnoteža između cene i učinka tera vojske da ubrzano traže alternativna rešenja, što objašnjava zašto se sada toliko ulaže u razvoj jeftinijih sistema.
Tardif posebno naglašava još jednu stvar – dominacija u vazduhu od samog početka sukoba. Po njegovoj proceni, to je presudno. U slučaju Ukrajine, Rusija nije uspela da odmah uspostavi takvu nadmoć, zbog čega se sukob pretvorio u dugotrajno iscrpljivanje, u kojem su dronovi postali centralno sredstvo borbe.
Ipak, isti sagovornik upozorava da bi u eventualnom sukobu sa NATO-om Rusija mogla da stekne prednost u vazdušnom prostoru.
„Znamo kako da se nosimo s tim, ako budemo imali sredstva“, rekao je general, ostavljajući utisak da planovi postoje, ali da mnogo toga zavisi od resursa i brzine prilagođavanja.
Zanimljivo je da sam general nije ulazio u detalje na osnovu kojih Pariz procenjuje da bi do takvog sukoba moglo doći već za dve do tri godine. Ta procena ostaje negde između strateške analize i političke procene, bez jasnog javnog obrazloženja.
I tu se, možda, krije najvažniji sloj cele priče. Francuska očigledno ubrzava pripreme, menja doktrinu i ulaže ozbiljan novac, ali ostaje otvoreno pitanje da li su ove procene realna anticipacija budućih događaja ili pre signal saveznicima i javnosti da se vreme komfora nepovratno završava.
