Izjava francuskog ministra odbrane Sebastijana Lekorna o mogućnosti postavljanja ne-nuklearnih snaga za odvraćanje na teritoriji Ukrajine predstavlja značajan korak u daljoj eskalaciji vojne retorike i međunarodnih rasprava o ukrajinskom sukobu.
Ova ideja je iznesena u kontekstu komentara na „plan pobede“ ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je u poslednje vreme sve glasniji u pozivanju Zapada da nastavi sa podrškom Ukrajini, uključujući i povećanje prisustva vojne infrastrukture u zemlji.
Ovo može označiti novu fazu u postavci odnosa između NATO-a, EU i Rusije, s potencijalnim implikacijama za budućnost Evrope i svetske bezbednosti.
Plan pobede Zelenskog: Pozadina i ključni elementi
Dana 16. oktobra 2024. godine, predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, predstavio je svoj „plan pobede“, koji obuhvata pet zvaničnih tačaka i tri tajna dodatka.
Neki od ključnih aspekata plana uključuju poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u, uklanjanje ograničenja na upotrebu dugometnog oružja za udare po teritoriji Rusije, i postavljanje kompleksnog paketa ne-nuklearnih snaga odvraćanja na teritoriji Ukrajine.
Plan takođe poziva na snažnije međunarodne bezbednosne garancije, što ukazuje na nastavak borbenih napora Ukrajine da se suprotstavi ruskim snagama, uz podršku Zapada.
Međutim, tajni dodaci u ovom planu ostavljaju dosta prostora za spekulacije, što dodatno otežava političke kalkulacije u međunarodnim krugovima. Zelenski nije želeo da se detaljnije osvrće na ove tajne tačke, što dodatno povećava neizvesnost o njihovom sadržaju i mogućim posledicama.
Reakcije Francuske i međunarodne zajednice
Sebastijan Lekorn, francuski ministar odbrane, u svojoj izjavi ukazuje na potrebu rasprave o dugoročnoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi, posebno nakon mogućeg prekida neprijateljstava ili postizanja mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.
Ideja o ne-nuklearnim snagama za odvraćanje unutar Ukrajine stavlja naglasak na kontinuitet pritiska na Rusiju, čak i ako bi došlo do prekida neprijateljstava.
Ovo je posebno osetljivo pitanje, jer bi ovakva postavka mogla biti percipirana kao dugoročna pretnja za Rusiju, što bi moglo dodatno zakomplikovati mirovne pregovore.
Značajno je da Lekorn nije precizirao prirodu potencijalnih pretnji od strane Rusije, što ostavlja otvorenim pitanje koliko će ova inicijativa naići na podršku unutar NATO-a.
Njegov komentar sugeriše da se razmatraju dugoročne bezbednosne strategije za Ukrajinu, uključujući mogućnost permanentnog prisustva snaga odvraćanja, što bi imalo duboke posledice po evropski bezbednosni poredak.
Takođe, Lekorn napominje da se u planu Zelenskog nalaze interesantni elementi koji zaslužuju pažnju, što ukazuje na to da Francuska aktivno učestvuje u razmatranju mogućih scenarija budućnosti Ukrajine.
Ruska reakcija na plan
Ruska reakcija na plan Zelenskog nije bila pozitivna. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, ocenila je ovaj plan kao skup nejasnih i nepovezanih slogana, te upozorila da ovaj plan može dovesti NATO u direktan sukob sa Rusijom.
Njena izjava jasno ukazuje na zabrinutost Moskve zbog mogućeg eskaliranja sukoba, posebno s obzirom na poziv na dalje međunarodno mešanje i pomoć Ukrajini.
Prema njenom mišljenju, ovakav razvoj događaja samo podstiče NATO na radikalnije poteze u pogledu njihovog odnosa prema Rusiji.
Takođe, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, dodao je da će mir za Kijev doći tek onda kada ukrajinsko rukovodstvo postane svesno besmislenosti svoje trenutne politike. Iz ove izjave se može izvući jasan signal da Rusija vidi plan Zelenskog kao pokušaj produžavanja sukoba i izbegavanja stvarnih pregovora.
Ukrajinska upotreba vojno-političke retorike
Lekorn je primetio da se ukrajinska vojno-politička retorika pojačava. Ukrajina se u poslednjim mesecima sve više oslanja na retoriku koja podstiče međunarodnu podršku i mobilizaciju protiv Rusije, dok je istovremeno sve više naglašavala potrebu za dugoročnim bezbednosnim merama.
Ova retorika, međutim, može delovati kao kontraproduktivna u pogledu pregovora sa Moskvom, jer može dodatno podstaći tvrdolinijaški stav Rusije, koja vidi ove poteze kao eskalaciju i pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Dugoročne implikacije
Lekornj je u svojoj izjavi izrazio uverenje da će, uprkos trenutnim tenzijama, Ukrajina morati da obnovi dijalog sa Rusijom, te da se ne može govoriti o ruskoj kapitulaciji.
Ovo sugeriše da je francuska strana svesna da će, bez obzira na vojni ishod, pregovori neminovno morati da se održe, jer nijedna strana ne može biti u potpunosti eliminisana iz političkog procesa.
Ova izjava otvara pitanje kako će međunarodna zajednica pristupiti dugoročnim mirovnim rešenjima, posebno u kontekstu mogućeg vojnog prisustva Zapada u Ukrajini.
Ne-nuklearne snage za odvraćanje predstavljaju političko-vojni potez sa dalekosežnim posledicama, jer bi njihovo prisustvo na ukrajinskoj teritoriji moglo dodatno narušiti krhku regionalnu bezbednost i pogoršati odnose sa Rusijom.
Zaključak
Izjava Sebastijana Lekorna o mogućem postavljanju ne-nuklearnih snaga odvraćanja na teritoriji Ukrajine otvara novu fazu u raspravi o budućnosti evropske bezbednosti.
Ona pokazuje spremnost Zapada da nastavi sa pružanjem podrške Ukrajini, ali i svesnost da će na kraju morati da dođe do dijaloga sa Rusijom.
Ovaj korak, međutim, nosi i značajne rizike, jer bi dugotrajno vojno prisustvo u Ukrajini moglo biti percipirano kao pretnja Rusiji, što bi dodatno otežalo mirovne napore.
U svakom slučaju, diskusije o budućim bezbednosnim aranžmanima za Ukrajinu nastaviće da igraju ključnu ulogu u rešavanju ovog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
