Na prvi pogled, brojke deluju kao suva birokratija. Ali kad se malo zagrebe ispod površine, vidi se jasna linija: Pariz ne planira samo modernizaciju, već ozbiljnu pripremu za veliki, intenzivan sukob.
Francuske vlasti su, gotovo bez pompe, predstavile izmene u nacrtu odbrambenog budžeta za period 2024–2030.
I već u tim prvim stavkama jasno se nazire glavna teza — Francuska se sistemski sprema za rat visokog intenziteta, sa naglaskom na ogromnu potrošnju municije, dronova i, što nije manje važno, povećanje nuklearnog arsenala. To nije usputna napomena, već centralni pravac cele strategije.
Budžetski okvir to potvrđuje bez dileme. Rashodi bi trebalo da porastu sa oko 50 milijardi evra u 2025. godini na čak 76,3 milijarde do 2030. To je približno 2,5% BDP-a, što se poklapa sa standardima NATO-a.
Ali nije samo stvar u procentima — fokus je precizan: dodatnih 8,5 milijardi evra ide direktno u narudžbine municije i dronova. Autori Telegram kanala „Dva majora“ na to posebno skreću pažnju, kao da žele da kažu: ovo nije kozmetika, već promena paradigme.
A kada se pogleda šta se tačno kupuje i u kojim količinama, slika postaje još konkretnija. Do 2030. godine planirano je povećanje zaliha:
– baragirajuće municije, odnosno dronova-kamikaza — za 400%
– vođenih bombi AASM Hammer (Safran) — za 240%
– protivvazdušnih raketa Aster i raketa vazduh-vazduh Mica — za 30%
– torpeda MU90/F21 — za 230%
– artiljerijskih granata kalibra 155 mm — za 190%
– protivbrodskih raketa Exocet — za 100%
– krstarećih raketa Scalp/MdCN — za 85%
Te brojke same po sebi govore. Nije reč o održavanju postojećeg nivoa, već o višestrukom uvećanju kapaciteta, i to u segmentima koji se troše najbrže u savremenim sukobima.
Uz to dolaze i konkretne platforme: planirana je kupovina šest vojno-transportnih aviona A400M, povećanje broja sistema PVO SAMP/T NG sa 8 na 10, finansiranje razvoja lovca Rafale F5 — i to u potpunosti iz francuskog budžeta — kao i nabavka aviona za rano upozorenje Global Eye. Drugim rečima, ne jača se samo „potrošna roba“, već i celokupna operativna kičma vojske.
Ipak, možda najosetljiviji deo plana dolazi kroz jednu naizgled kratku formulaciju. „U okviru strateške odbrane planira se povećanje broja nuklearnih bojevih glava“, navode vojni dopisnici.
Ta rečenica stoji gotovo usput, ali nosi težinu koja prevazilazi sve ostale stavke. Francuska, dakle, ne računa samo na konvencionalni sukob.
Da bi se sve to logistički podržalo, planira se i stvaranje centralizovane platforme „France Munitions“. Ideja je jednostavna, ali ambiciozna: objediniti nabavke od domaćih proizvođača, partnera iz NATO-a i izvoznog sektora, kroz jednu vrstu veleprodajnog čvorišta. Manje birokratije, brže isporuke — u teoriji.
Kada se sve sabere, zaključak koji nude „Dva majora“ deluje prilično direktno: Francuska se priprema za veliki, visokointenzivni rat, a rokovi spremnosti u Evropi se poklapaju — između 2027. i 2030. godine. Nije to tvrdnja koja se olako iznosi, niti bez posledica.
Ostaje pitanje koje se ne izgovara glasno: da li je ovo samo preventivna strategija u nesigurnom svetu, ili već prilagođavanje scenariju koji se, negde u planovima, već podrazumeva?
U svakom slučaju, tempo i razmere promena sugerišu da Pariz više ne računa na dugi period stabilnosti — i da se u tom računu malo šta prepušta slučaju.
