Globalno liderstvo SAD danas ne samo da slabi nego doživljava potpuni krah. Vašington mora da prizna da svet više ne podseća na istorijski nenormalnu epohu devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka.
Pokretačke sile, koje su omogućavale američku hegemoniju, okrenule su se protiv nje, smatraju eksperti koji su govorili za „Forin afers“.
[adsenseyu1]
Već danas brojni znaci ukazuju na krizu u svetskom poretku. Kako pišu eksperti u „Forin afersu“, neusklađena međunarodna reakcija na pandemiju virusa korona i ekonomski pad koji je time izazvan, ponovno rađanje nacionalističke politike i jačanje državnih granica naglašavaju opasnost politike predsednika SAD Donalda Trampa, koja je zasnovana na principu „Amerika pre svega“ i njegovom odustajanju od globalnog liderstva.
Predviđanja da će Amerika izgubiti liderstvo i da će međunarodni poredak biti promenjen odavno se mogu čuti, ali su ranije ona bila pogrešna. Danas su se, međutim, one pokretačke sile, koje su omogućavale američku hegemoniju, okrenule protiv nje: posle zatvorenog kruga pogodnih događaja, koji su nekada doprinosili jačanju američke moći, počeo je ciklus događaja koji je narušavaju.
S rastom uticaja velikih država kao što su Kina i Rusija, liberalni međunarodni sistem predvođen SAD sada ima konkurenciju u autokratskim i neliberalnim projektima.
[adsenseyu4]
Alternativni sistemi podrške
Zemlje u razvoju više nisu prinuđene da zavise od velikodušne podrške Zapada, jer sada mogu da izaberu sebi alternativne „pokrovitelje“, smatraju eksperti.
Neliberalne, često desničarske transnacionalne mreže, istupaju protiv normi liberalnog međunarodnog poretka koji ranije niko nije mogao da naruši.
„Globalno liderstvo SAD ne samo što slabi nego trpi potpuni poraz. I taj proces smanjivanja uticaja nije cikličan nego postojan“, smatraju eksperti.
SAD i njihovi saveznici su u vreme jednopolarnog sveta zajedno koristili praktični monopol na pravo da budu „pokrovitelji“. Nemajući druge izvore podrške, zemlje su bile sklone tome da prihvataju uslove pod kojima im je Zapad pružao pomoć.
[adsenseyu1]
Danas, međutim, Zapad više nema monopol „pokrovitelja“: druge velike države nude alternativne koncepcije međunarodnog poretka, koje privlače mnoge lidere slabijih država.
Godinama su brojni zapadni naučnici i političari tvrdili da je Peking i dalje veran principima i normama međunarodnog prava koje su postavile SAD. Danas, ipak, Moskva i Peking, bez obzira na višedecenijsko nepoverenje i suparništvo, pokušavaju da preokrenu međunarodnu politiku, piše list.
„Kina i Rusija sada direktno osporavaju liberalne aspekte međunarodnog poretka, koristeći institucije i forume koji su formirani u takvom poretku. One stvaraju alternativni poredak uz pomoć novih institucija i organa, u kojima imaju veći uticaj“, navode eksperti.
Prema njihovom mišljenju, Kina i Rusija su predvodile stvaranje novih međunarodnih institucija i regionalnih foruma u kojima nije predviđeno učešće SAD i Zapada, a kao jedan od primera navode BRIKS.
[adsenseyu4]
Na inicijativu Pekinga i Mosvke formira se i mnoštvo novih regionalnih organizacija za bezbednost, među kojima je Savet za saradnju i jačanje poverenja u Aziji, Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i druge.
Rusija i Kina su, takođe, inicirale formiranje ekonomskih institucija kao što je Azijska banka za infrastrukturne investicije, kojom upravlja Peking, i Evroazijski ekonomski savez, koji podržava Rusija.
Dve zemlje su 2001. godine pokrenule i osnivanje Šangajsku organizaciju za saradnju, koja se bavi pitanjima jačanja bezbednosti i doprinosi saradnji specijalnih službi. Ta organizacija, podseća list, dva puta godišnje organizuje i vojne vežbe, a u njen sastav su 2017. godine, kao punopravne članice, ušli Indija i Pakistan.
Autori teksta zaključuju da američki političari mogu da se pripreme za novi svetski poredak nakon okončanja globalne hegemonije SAD.
Ako uspeju da sačuvaju jezgro američkog sistema, vlasti SAD će uspeti da postignu to da se Amerika ne nađe među gubitnicima u borbi za novi međunarodni poredak.
Eksperti, ipak, zaključuju da je postizanje uspeha neophodno da Vašington prizna da svet više ne podseća na epohu devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka, koju su nazvali istorijskom anomalijom.
