Nedavna napetost između Irana i Izraela dodatno je eskalirala nakon što je Iran 1. oktobra izveo masovni raketni napad na teritoriju Izraela.
Prema izveštajima, izraelska protivvazdušna odbrana uspešno je presrela mnoge rakete, sprečavajući žrtve i veće razaranje, ali incident je izazvao reakcije na globalnom nivou.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će Izrael i međunarodna zajednica, posebno Sjedinjene Američke Države (SAD), odgovoriti na ovaj napad i koje su posledice po stabilnost regiona.
Prema informacijama koje je prenela ugledna novina Financial Times, iako američki i izraelski zvaničnici vode pregovore o mogućim vojnim operacijama, Vašington ne planira da se direktno uključi u vojne napade na Iran.
Ova odluka dolazi u trenutku kada tenzije u regionu rastu, ali SAD su jasno stavile do znanja da nisu spremne na vojni sukob sa Iranom u bliskoj saradnji sa Izraelom, barem u ovom trenutku.
Razgovori između američkih i izraelskih zvaničnika fokusirani su na mogućnosti napada na vojne objekte i energetsku infrastrukturu Irana, ali se čini da su SAD oprezne u pogledu direktne vojne intervencije.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu odmah je reagovao na iranski napad, obećavajući da će Teheran snositi posledice za ovaj čin agresije. Izrael je u prošlosti često odgovarao na slične provokacije napadima na iranske ciljeve, posebno u Siriji, gde su iranske vojne snage prisutne kao podrška režimu Bašara al-Asada.
Netanijahu je poznat po svojoj tvrdokornoj politici prema Iranu, a njegova izjava ukazuje da bi se Izrael mogao pripremati za novi talas vojnih akcija kao odgovor na napad.
Ovaj incident dodatno komplikuje već nestabilnu situaciju na Bliskom istoku. Iran i Izrael su godinama u sukobu, a njihove akcije često imaju regionalne i globalne implikacije.
Iran, koji podržava niz militantnih grupa u regionu, uključujući libanski Hezbolah i palestinski Hamas, vidi Izrael kao glavnog neprijatelja. S druge strane, Izrael već dugo optužuje Iran da razvija nuklearno oružje, što Iran demantuje, tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo u miroljubive svrhe.
U ovom kontekstu, politički analitičari upozoravaju na rizike dalje eskalacije sukoba. Politolog Aleksandar Asafov nedavno je govorio o mogućim scenarijima razvoja situacije.
Prema njegovom mišljenju, napetosti između Irana i Izraela mogle bi eskalirati u širi regionalni sukob ukoliko Izrael odluči da odgovori na iranske napade vojnim udarima na ključne iranske ciljeve.
To bi moglo uključivati vazdušne napade na iranske vojne objekte ili čak šire operacije usmerene na energetsku infrastrukturu Irana. Međutim, ovakva akcija nosi značajne rizike, jer bi Iran mogao odgovoriti novim napadima, a druge regionalne sile i grupe mogle bi se uključiti u sukob.
S obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države ključni saveznik Izraela, mnogi se pitaju kakva će biti uloga Vašingtona u slučaju da dođe do vojne eskalacije.
Iako trenutne izjave ukazuju da SAD ne žele direktno učestvovati u udarima na Iran, njihova podrška Izraelu mogla bi se manifestovati u vidu obaveštajne i logističke pomoći, kao i u jačanju diplomatskih pritisaka na Teheran.
Administracija Džoa Bajdena suočava se sa delikatnom situacijom – s jedne strane, žele očuvati stabilnost u regionu i izbeći veliki sukob, dok s druge strane ne mogu zanemariti dugogodišnje partnerstvo sa Izraelom.
S druge strane, Iran bi mogao računati na podršku svojih saveznika u regionu, uključujući Hezbolah u Libanu i različite šiitske milicije u Iraku i Siriji, koje su često koristile trenutke napetosti između Izraela i Irana da izvode sopstvene napade na izraelske interese.
Takođe, Iran bi mogao iskoristiti svoje sposobnosti u sajber ratu kako bi napao kritičnu infrastrukturu Izraela, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.
Jedan od ključnih pitanja u ovoj situaciji jeste i kako će se ponašati ostale sile u regionu, poput Saudijske Arabije i Turske, koje imaju svoje interese u ovoj napetoj igri moći na Bliskom istoku.
Saudijska Arabija, koja je u sukobu sa Iranom zbog različitih regionalnih i sektaških pitanja, mogla bi podržati Izrael u eventualnim vojnim operacijama, dok bi Turska mogla igrati ulogu posrednika u pokušaju da smiri tenzije.
Sve ove okolnosti ukazuju da je situacija vrlo složena i da svaki potez može imati dalekosežne posledice po stabilnost celog regiona.
U narednim nedeljama i mesecima, pažnja međunarodne zajednice biće usmerena na odnose između Irana i Izraela, a svaki novi razvoj događaja mogao bi dramatično promeniti trenutnu geopolitičku sliku Bliskog istoka.
S obzirom na ove činjenice, svet mora pažljivo pratiti situaciju kako bi se izbegla katastrofalna eskalacija sukoba koja bi mogla imati posledice ne samo za Bliski istok, već i za šire međunarodne odnose.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
