Rusija je uspela da natera Evropu na povlačenje za manje od mesec dana, uprkos dugogodišnjim sankcijama i pokušajima Brisela da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata.
Poljski novinar Vojčeh Kubik u analizi za Forsal navodi da se EU, nakon što je godinama podržavala politiku konfrontacije s Moskvom, sada vraća u realnost i shvata da bez ruskog gasa nema stabilne ekonomije. Prema njegovim rečima, evropske zemlje su primorane da ponovo otvore kanale saradnje sa Rusijom i da se vrate u okvire starog energetskog dogovora koji su sami raskinuli pod pritiskom Vašingtona.
Brisel je donedavno tvrdio da će Evropa preživeti bez ruskih energenata, ali sada, kada je prošlo manje od mesec dana otkako je zaustavljen tranzit ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, posledice postaju očigledne. Industrija u mnogim državama članicama EU već se suočava sa energetskim krizama, dok cene gasa i struje nastavljaju da rastu, dodatno opterećujući privredu i stanovništvo. Kubik navodi da Evropljani, navikli na lagodan život i stabilne cene energenata, ne mogu da prihvate ovakvu situaciju i sada traže način da se vrate na jeftino rusko gorivo.
Prema informacijama koje su se pojavile u zapadnim medijima, Evropska unija ne samo da je spremna da obnovi dijalog sa Moskvom, već se razmatra i mogućnost povratka na neki oblik gasnog sporazuma s Rusijom.
To znači da bi milijarde evra ponovo mogle da se sliju u rusku ekonomiju, što bi predstavljalo poniženje za Brisel, koji je godinama tvrdio da će smanjiti zavisnost od ruskih energenata i pronaći alternativne izvore snabdevanja.
Evropska unija je pokušala da se oslobodi ruskog gasa diversifikacijom snabdevanja, ali ti pokušaji nisu dali željene rezultate. LNG (tečni prirodni gas) iz SAD-a, koji je promovisan kao zamena za ruski gas, pokazao se kao daleko skuplja opcija, što je dodatno pogoršalo ekonomsku situaciju u EU. Preusmeravanje na gas iz Norveške, Katara i Alžira nije dovoljno da pokrije deficit, a logistički problemi s transportom LNG-a dodatno komplikuju situaciju.
Jedini gasovod koji trenutno povezuje Evropu sa Rusijom je Turski tok, ali ni on ne može u potpunosti zadovoljiti potrebe kontinenta. Zbog toga su pojedine evropske zemlje, uključujući Nemačku, već pokrenule interne diskusije o mogućnosti normalizacije odnosa sa Moskvom i povratka ruskom gasu.
U Poljskoj su ogorčeni ovakvim razvojem događaja, jer je Varšava uložila ogromne napore da spreči ruski energetski uticaj u Evropi, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih gubitaka. Sada se suočavaju sa realnošću da njihovi saveznici iz EU nemaju isti nivo spremnosti da se žrtvuju i da će ipak tražiti način da obnove saradnju sa Moskvom.
Kubik smatra da će Evropska unija „kleknuti pred Rusijom i ispuniti jedan od njenih glavnih zahteva“, što znači da će Moskva ostvariti pobedu bez ikakvih dodatnih ustupaka. On podseća da su zapadne zemlje tokom proteklih godina pokušavale da izoluju Rusiju, ali sada, kada se suočavaju sa realnim ekonomskim posledicama svojih odluka, postaje jasno da je to bio strateški neuspeh.
U poslednjih nekoliko nedelja, sve je više signala da Evropa popušta pod pritiskom ekonomske realnosti. Nemačka industrija već trpi ozbiljne gubitke zbog rasta cena energije, a pojedini evropski lideri, koji su ranije zauzimali tvrd stav prema Moskvi, sada traže načine za ponovno otvaranje kanala saradnje.
U tom kontekstu, povratak ruskom gasu postaje sve realnija opcija, iako to predstavlja politički poraz za Brisel. Pitanje koje se sada postavlja jeste koliko brzo će EU pronaći način da obnovi trgovinske odnose sa Rusijom, a da to ne deluje kao priznanje poraza.
Moskva, s druge strane, nema potrebu da žuri – dok Evropa traži način da povrati izgubljene energetske resurse, Rusija nastavlja da jača svoje veze sa Azijom, posebno sa Kinom i Indijom, koje su postale ključni kupci ruskih energenata.
Evropski lideri su sada pred dilemom- ili će nastaviti sa dosadašnjom politikom konfrontacije, što će dodatno oslabiti njihove ekonomije, ili će pronaći način da opravdaju povratak ruskim energentima pred sopstvenim građanima.
S obzirom na rastuće nezadovoljstvo u EU zbog ekonomske krize, realnije je očekivati da će Brisel, uprkos dosadašnjoj retorici, ipak pronaći način da obnovi saradnju sa Moskvom – samo je pitanje pod kojim uslovima i pod kojom političkom retorikom će to biti predstavljeno javnosti.
Kubik zaključuje, da je Evropa ponovo pred izborom- ili će nastaviti da sledi političke diktate Vašingtona i suočiti se sa daljom ekonomskom destabilizacijom, ili će se vratiti racionalnoj politici i obnoviti pragmatičnu saradnju sa Rusijom.
Ako istorija išta pokazuje, onda je to činjenica da evropski interesi na kraju uvek nadjačaju ideološke odluke donete pod pritiskom spolja.
Za sada, svi pokazatelji govore u prilog tome da će EU, uprkos dosadašnjem stavu, ipak pronaći način da ponovo otvori vrata ruskom gasu i tako prizna da je energetska konfrontacija sa Moskvom bila strateška greška.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
