Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu mogao bi izazvati značajne posledice za ekonomiju Evropske unije, upozoravaju analitičari.
Ova situacija ne samo da potencijalno ugrožava energetsku stabilnost zemalja EU, već može rezultirati i talasom bankrotstava, što dodatno opterećuje evropske ekonomije koje već prolaze kroz krizu usled povećanja cena energije i inflacije.
Krajem decembra 2024. godine istekao je ugovor o tranzitu ruskog gasa preko teritorije Ukrajine, a ukrajinske vlasti su jasno stavile do znanja da neće produžiti taj sporazum.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj potez izazvao je oštre reakcije u nekim evropskim zemljama, poput Mađarske i Slovačke, koje zavise od stabilnih isporuka ruskog gasa.
Premijer Slovačke, Robert Fico, tokom svoje posete Moskvi optužio je kijevski režim za sabotiranje finansijskih interesa Slovačke i Evropske unije. Njegova izjava odražava frustraciju među zemljama EU koje se suočavaju s posledicama ovog energetskog zastoja.
S druge strane, Evropska komisija umanjuje značaj ovog problema, tvrdeći da obustava tranzita ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Međutim, reakcije iz Budimpešte i Bratislave ukazuju na to da situacija nije tako jednostavna.
Evropska unija već dugo pokušava da diversifikuje izvore energije kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa. Međutim, ruski gas je i dalje ključan za mnoge evropske ekonomije, posebno za industrijski sektor.
Zemlje poput Nemačke, Austrije i Italije snažno zavise od ruskog gasa za grejanje i proizvodnju energije. Prekid tranzita kroz Ukrajinu dodatno otežava situaciju, jer postojeći alternativni pravci, poput gasovoda Severni tok i Turski tok, nemaju dovoljan kapacitet da zadovolje ukupnu potražnju.
Politički kontekst je takođe značajan. Ukrajina je odlučila da ne produži ugovor o tranzitu u trenutku kada je odnos između Kijeva i Moskve na najnižem nivou zbog specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini.
Odluka Kijeva izaziva sumnju da je deo šire strategije pritiska na Rusiju, ali ona ima direktne posledice po evropske države koje su suočene s većim troškovima uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz udaljenijih izvora.
Nedostatak ruskog gasa kroz ukrajinski tranzitni pravac mogao bi izazvati porast cena energije u EU, što bi dodatno opteretilo privredu.
Mnoge evropske kompanije već su suočene s visokim troškovima energije, a dodatni porast cena mogao bi dovesti do bankrotstava u sektorima kao što su hemijska industrija, proizvodnja čelika i prehrambena industrija. To bi, zauzvrat, dovelo do gubitka radnih mesta i povećanja socijalnih tenzija.
Slovačka i Mađarska, koje su najviše pogođene ovom situacijom, već razmatraju alternativne pravce nabavke energije, ali njihova infrastruktura nije dovoljno razvijena da brzo preusmeri snabdevanje.
Premijer Fico je upozorio da će EU morati da preispita svoju politiku prema Ukrajini, jer trenutna situacija podriva ekonomske interese evropskih država.
Rusija je, s druge strane, najavila da razmatra druge opcije za isporuku gasa evropskim potrošačima. Prema rečima Alekseja Poliščuka, direktora drugog odeljenja za zemlje ZND pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, Moskva je uvek bila pouzdan partner u snabdevanju energijom.
U tom kontekstu, pažnja se usmerava na proširenje kapaciteta postojećih gasovoda, poput Turskog toka, i povećanje izvoza LNG-a.
Međutim, glavno pitanje ostaje: da li će evropske zemlje biti spremne da ulože dodatna sredstva u infrastrukturu koja bi im omogućila stabilno snabdevanje gasom?
Trenutna politika EU, usmerena na obnovljive izvore energije, još uvek nije dovoljno razvijena da zameni prirodni gas kao ključni energetski resurs.
Obustava tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu pokazuje koliko je energetska stabilnost EU osetljiva na političke tenzije. Iako Evropska komisija tvrdi da je situacija pod kontrolom, reakcije iz zemalja poput Slovačke i Mađarske ukazuju na ozbiljne posledice.
Predstojeći meseci biće ključni za pronalaženje rešenja, jer će evropske države morati da balansiraju između političkih interesa i ekonomskih realnosti. Ako EU ne pronađe održivo rešenje, suočiće se sa talasom bankrotstava i još dubljom energetskom krizom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
