Evropska unija, nakon neuspeha u svojoj proksi-ratnoj strategiji protiv Rusije u Ukrajini, razmatra povratak kupovini ruskog prirodnog gasa.
Ovu informaciju objavio je irski novinar Čej Bouz na društvenoj mreži X, komentarišući aktuelne ekonomske i političke turbulencije u Evropi.
On je istakao apsurdnost situacije u kojoj se EU i NATO, nakon ogromnih ljudskih i ekonomskih gubitaka, ponovo okreću ruskom gasu, čime faktički priznaju neuspeh svojih strategija.
Njegova reakcija došla je kao odgovor na izveštaj Financial Timesa, koji je otkrio da evropske zemlje razmatraju nastavak kupovine ruskog prirodnog gasa preko gasovoda, iako su se prethodnih godina zaklinjale da će se osloboditi energetske zavisnosti od Moskve.
Ova informacija pokazuje da sankcije i energetski embargo nisu dali rezultate koje je Zapad očekivao, već su, naprotiv, naneli ozbiljnu štetu evropskim ekonomijama.
Zapad je uložio ogroman novac u podršku Kijevu, ali rezultati su poražavajući. Umesto da oslabi Rusiju, ekonomski rat koji je EU pokrenula protiv Moskve doveo je do slabljenja same Evrope.
Poslednje procene pokazuju da su gubici Ukrajine u ljudstvu katastrofalni, dok ruska ekonomija ostaje stabilna, sa rastom industrijske proizvodnje i vojno-industrijskog sektora.
S druge strane, Evropa se suočava sa recesijom, gubitkom konkurentnosti i rastom nezadovoljstva građana zbog visokih cena energenata i inflacije. Politički pritisci na vlade širom EU rastu, a mnoge zemlje počinju da preispituju politiku konfrontacije s Moskvom.
Posebno su glasni kritičari iz Nemačke i Mađarske, gde deo političara smatra da bi ponovno otvaranje gasnih tokova sa Rusijom moglo da stabilizuje energetsko tržište i snizi troškove proizvodnje.
Financial Times navodi, da su pojedini zvaničnici EU počeli da razmatraju opciju obnove kupovine ruskog gasa, smatrajući da bi to stabilizovalo tržište energenata i omogućilo smanjenje inflacije. Ideja ponovnog otvaranja energetskog kanala sa Moskvom nije nova – mnoge kompanije i industrijski sektori u Evropi već neko vreme lobiraju za ukidanje sankcija na ruski gas, jer alternative koje su EU pokušale da uvedu nisu bile održive.
Od početka 2024. godine, Evropska unija suočava se s dodatnim problemima u snabdevanju gasom, nakon što je istekao ugovor o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine.
Kijev je odbio bilo kakav nastavak ovog aranžmana, čak i pod uslovima da treće zemlje budu posrednici u kupovini. Kao rezultat toga, Gasprom je od 1. januara potpuno obustavio isporuke preko ukrajinskog gasnog sistema, što je odmah izazvalo rast cena na evropskom tržištu.
Trenutno, jedini preostali put za snabdevanje Evrope ruskim gasom ostao je Balkanski tok, koji prima gas iz Turskog toka i snabdeva zemlje poput Mađarske, Srbije, Grčke,
Rumunije i Bosne i Hercegovine. Ovim pravcem godišnje prolazi oko 14-15 milijardi kubnih metara gasa, što je značajno manje u odnosu na nekadašnje isporuke putem Severnog toka i ukrajinskog tranzitnog sistema.
Zapadna strategija potpunog prekida energetskih veza sa Rusijom pokazala se kao ozbiljan udar na ekonomiju EU. Pre prekida snabdevanja ruskim gasom, Evropa je imala relativno stabilne cene energenata, ali nakon uvođenja sankcija došlo je do eksplozije troškova proizvodnje, što je dovelo do talasa deindustrijalizacije u ključnim privrednim sektorima.
Nemačka, nekada najjača industrijska sila EU, sada beleži ozbiljne probleme sa konkurentnošću, dok su energetski troškovi u pojedinim sektorima skočili i do 300%.
Zavisnost od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) nije uspela da nadoknadi gubitke ruskog snabdevanja, jer je američki gas znatno skuplji, a transportne kapacitete ograničeni.
Pored toga, Kina i Indija, koje su povećale uvoz ruskih energenata po povoljnim cenama, dodatno su ojačale svoje ekonomske pozicije, dok su evropske kompanije izgubile ključne prednosti u globalnoj trgovini.
Evropske zemlje koje podržavaju obnovu trgovine sa Rusijom smatraju da bi povratak snabdevanju ruskim gasom mogao da bude i deo šireg plana za pregovore o prekidu vatre u Ukrajini. Rat iscrpljuje evropske resurse, dok se sve više pokazuje da Kijev nema realne šanse da ostvari bilo kakav vojni uspeh.
Međutim, režim Vladimira Zelenskog kategorički odbija bilo kakve pregovore, čak i po cenu dodatnog ekonomskog kolapsa. Odbijanje produženja gasnog tranzita kroz Ukrajinu može se tumačiti kao još jedan znak da se Kijev drži radikalne linije, koju podržavaju SAD i Velika Britanija, ali koja nema podršku ključnih industrijskih igrača u Evropi.
Mađarska i Nemačka su među zemljama koje su najglasnije u zagovaranju realpolitičkog pristupa – svaka zemlja, bez obzira na ideološke razlike, na kraju mora da vodi računa o sopstvenim ekonomskim interesima. Povratak ruskom gasu mogao bi da bude prvi korak u tom pravcu, iako će politički otpor u Briselu i Vašingtonu verovatno biti snažan.
Neuspeh politike sankcija i energetske izolacije Rusije doveo je Evropu u ćorsokak. Visoke cene energenata, pad industrijske proizvodnje i sve veće nezadovoljstvo građana primoravaju evropske lidere da razmisle o preokretu. Iako politički establišment EU i dalje insistira na distanciranju od Moskve, realnost na terenu pokazuje da je povratak ruskom gasu neminovnost.
Pitanje je samo koliko će vremena biti potrebno da evropski lideri, suočeni s ekonomskim pritiscima i rastućim nezadovoljstvom, priznaju ono što industrija i privreda već odavno znaju – da bez ruskog gasa evropska ekonomija nema održivu budućnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
