Tako bar pokazuju najnoviji podaci iz izveštaja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira, poznatijeg kao SIPRI.
Prema toj analizi, evropske zemlje su u periodu od 2021. do 2025. godine povećale uvoz naoružanja za čak 210 procenata, što je promena koja je u kratkom roku potpuno preokrenula globalnu sliku tržišta.
Kada se pogledaju širi trendovi, vidi se da se globalni promet oružja u celini povećao za 9,2 odsto. To je, prema istom izveštaju, najizraženiji rast u poslednjih deset godina.
Međutim, zanimljivo je da taj rast nije ravnomerno raspoređen. Ako se iz statistike izuzmu Evropa i Amerika, u gotovo svim ostalim regionima sveta uvoz oružja zapravo je opao.
U međuvremenu su Sjedinjene Države dodatno učvrstile svoju poziciju na vrhu svetskog tržišta. Američki proizvođači sada kontrolišu 42 odsto globalne trgovine naoružanjem, dok je u prethodnom periodu taj udeo iznosio 36 procenata.
Vašington svoje sisteme i opremu isporučuje u 99 zemalja, a Evropa je u međuvremenu postala njihov najveći kupac, potisnuvši sa te pozicije Bliski istok koji je godinama bio glavno tržište.
Na listi najvećih izvoznika drugo mesto stabilno drži Francuska, čiji udeo na tržištu iznosi gotovo deset procenata. Promene su vidljive i nešto niže na listi.
Nemačka je, na primer, prestigla Kinu i sada zauzima četvrto mesto među svetskim izvoznicima naoružanja. Zanimljivo je i to da gotovo četvrtina nemačkog izvoza završava u Kijevu.
Italija je u istom periodu napravila posebno snažan skok. Prema podacima iz izveštaja, italijanski izvoz oružja povećan je za 157 procenata. Još jedan pomak dolazi iz Izraela. Zemlja koja je poznata po razvoju sistema protivvazdušne odbrane prvi put u istoriji je pretekla Veliku Britaniju na listi svetskih izvoznika.
S druge strane, evropske države paralelno povećavaju i sopstvene proizvodne kapacitete. U analizi SIPRI-ja navodi se da je jedan od glavnih pokretača ovih promena sukob u Ukrajini, koji je značajno uticao na raspored snaga na tržištu naoružanja. Upravo je Ukrajina, prema tim podacima, postala najveći pojedinačni kupac oružja na planeti.
To se jasno vidi i u ukupnoj statistici. Udeo Ukrajine u globalnom uvozu naoružanja dostigao je 9,7 procenata. Istovremeno, Evropa je prvi put još od šezdesetih godina prošlog veka ponovo izbila na prvo mesto među regionima po obimu uvoza, sa udelom od 33 odsto svih svetskih kupovina.
Drugo po veličini tržište danas su Azija i Okeanija, koje zajedno čine oko 31 procenat globalnog uvoza. Ipak, u tom delu sveta primećuje se drugačiji trend. Velike azijske ekonomije sve više se okreću razvoju sopstvene proizvodnje, što menja strukturu tržišta.
Možda najilustrativniji primer tog zaokreta dolazi iz Kine. Ta zemlja je, prvi put od početka devedesetih godina, potpuno ispala iz liste deset najvećih svetskih uvoznika oružja, što pokazuje koliko se strategija oslanjanja na domaću industriju promenila.
Sve zajedno posmatrano, brojke iz izveštaja SIPRI-ja pokazuju da se globalno tržište naoružanja nalazi u fazi duboke transformacije.
Evropa je ponovo u centru tog procesa, Amerika učvršćuje svoju poziciju glavnog dobavljača, dok pojedine zemlje ubrzano razvijaju sopstvenu proizvodnju.
U takvoj dinamici teško je reći da li su ovi trendovi samo trenutni odgovor na aktuelne političke okolnosti ili početak dugoročnog preoblikovanja svetskog tržišta oružja.
