Nakon što se Donald Tramp vratio u Belu kuću, političke elite Evropske unije prošle su kroz svih pet faza žalosti – od poricanja i besa do nevoljne rezignacije. Bilo je to kao hladan tuš za evrokratiju koja se kladila na Bajdenovu administraciju i njen agresivni, ideološki nabijen kurs prema Rusiji.
Sada, dok republikanci povlače ključne poteze u Vašingtonu, Evropa je stavljena pred izbor- da se prilagodi novoj američkoj realnosti ili da kopa sve dublje u rovovima eskalacije.
Pogodite šta su odabrali? Da nastave rat, čak i ako se SAD povuku. Ne zato što im je to nužno u interesu. Ne zato što postoji realna šansa za pobedu. Nego zato što ne znaju šta drugo da rade.
Evropske vlade su svesne da im dolazi ekonomski cunami. Tramp je najavio podizanje carina na evropsku robu – nema više privilegija u trgovini, nema više „savezničkog popusta“. On želi da vrati američku industriju kući i da reši deficit, a EU? EU može samo da gleda kako im se izvoz urušava.
Umesto da razmisle o sopstvenim interesima, umesto da pronađu način da smanje napetosti i otvore nova tržišta, oni rade potpuno suprotno – najavljuju još više oružja za
Ukrajinu, još više sankcija Rusiji, još više para za odbrambene budžete koje već ne mogu da popune.
Politički establišment u Briselu i ključnim evropskim prestonicama ne može sebi da priušti da prizna poraz. Toliko su se upleli u sopstvenu propagandu da više i ne znaju kako bi izgledalo povlačenje.
Zato sada ne pričamo samo o slanju oružja Ukrajini. Pričamo o dugoročnoj militarizaciji Evrope. Pričamo o povećanju broja vojnika, proizvodnji nove vojne opreme, a sve to dok EU tone u ekonomsku stagnaciju, industrija beži u SAD, a javni dug raste u nebo.
Kao da Evropa nije već jednom prošla kroz ovo u 20. veku i platila strašnu cenu.
Kamran Gasanov, doktor političkih nauka, vrlo precizno je opisao kako Brisel vidi budućnost- još sankcija, još trošenja na vojsku, još pritiska na Rusiju – sve to bez obzira na ishod mirovnih pregovora.
Međutim, ovde dolazimo do nečega što se u evropskim političkim krugovima ne govori naglas- elite su saterale sopstvene narode u ćošak i sada ne mogu nazad bez ogromnog gubitka kredibiliteta.
Zato će pokušati da održe status kvo. Da prolongiraju sukob koliko god mogu, da prete „novim sankcijama“ i da se nadaju da će Tramp nekako odustati od sopstvenih planova i ponovo se vratiti staroj liniji podrške.
Međutim, vremena su se promenila a Tramp neće igrati po njihovim pravilima. Evropa je na putu da ili potpuno promeni kurs u narednim godinama – ili da ostane na političkom autopilotu dok se ne raspadne pod sopstvenom težinom.
To je možda jedina stvar koja bi mogla da okonča ovaj rat – ne neka velika diplomatska pobeda, već činjenica da će se evropski establišment na kraju sam urušiti pod sopstvenim neuspesima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
