Izgleda da britanska reakcija na aferu „Skripal“ zauzima veoma ozbiljne proporcije, posebno sa najnovijim tvrdnjama da je korišćeni nervni agens bio “novičok“.
(Slučajno, to je toliko snažan gas da kad bi njime bombardovali grad srednje veličine, izbrisali bi većinu njegovog stanovništva, ali on očigledno nije mogao da ubije čak ni svoju glavnu metu).
Premijerka Tereza Mej je sada Rusiji dala dva dana roka da dokaže da ne stoji iza napada, ili… Pa, svakakve sugestije sada lete internetom o tome kako bi Velika Britanija i “Zapad“ trebali da “kazne“ Rusiju.
Bojkot Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine
Pozitivna strana je to da Velika Britanija – Engleska – neće morati da brine o tome hoće li ih Rusi otrovati “kako bi ih usporili“ (kao što to je to sugerisao Edvard Lukas, profesionalni napadač Rusije).
Sa druge strane, ako bi mogli da nagovore i druge zapadne zemlje da bojkotuju, to bi bilo još jedno poniženje za Kremlj, koji izgleda misli da mogu kupiti svoj put u međunarodni značaj, time što će održavati veoma skupe međunarodne sportske događaje.
Izbaciti RT iz Britanije
Ovo se aktivno razmatra.
Ovo će ozbiljno narušiti međunarodne operacije RT-a, s obzirom da se u Londonu nalazi jedan od dva glavna štaba. Međutim, to Rusiji daje savršeno dobar razlog da izbaci BBC i druge britanske ispostave. Zbog toga prozapadni novinari kao što su Maks Sedon i Aleksej Kovalev, mole Britaniju da to ne radi.
S obzirom da RT i nije toliko uspešan – brojevi gledalaca su nezadovoljavajući, a 40% njihovog sajta dolazi iz same Rusije – to će povrediti Britaniju više nego Rusiju.
Šanse da se druge zapadne zemlje pridruže su minimalne.
Dalje finansijske sankcije
Na primer, zabrana britanskim investitorima da kupuju ruski suvereni dug, ali ovo će imati čak i manje efekta nego kada to rade SAD:
Rusija ima velike devizne rezerve (trenutno 450 milijardi dolara) i njen budžet ostaje suštinski uravnotežen. Ništa je ne sprečava u plutajućim obveznicama na azijskim tržištima novca.
Dakle, efekti ovoga će biti zanemarljivi.
Pojačati podršku Ukrajini
Snabdevanje Ukrajine oružjem je uvek opcija, ali, iskreno, Britanija nije u stanju da samostalno promeni vojnu ravnotežu.
Međutim, Velika Britanija može prepoznati DNR i LNR kao terorističke organizacije. To će, između ostalog, omogućiti Velikoj Britaniji da izvrši mnogo agresivnije gonjenje pristalica Novorusije, ukoliko prizna DNR i LNR kao terorističke organizacije (što trenutno samo Ukrajina radi). U tom slučaju, Graham Filips i Patrik Lankaster bi bi možda želeli da zatraže azil u Rusiji.
Pored nuklearnog/novičok “terorizma“, ovo će takođe pružiti dalju osnovu za:
Označavanje Rusije kao države koja sponzoriše terorizam
Sa dodatnim finansijskim sankcijama, Velika Britanija bi mogla da uveri SAD i EU da učine isto.
Isključiti Rusiju iz SWIFT-a
Ovo nije nešto što bi Velika Britanija, pa čak ni SAD, mogle da urade same. Sama organizacija je smeštena u Briselu u Belgiji, podvrgnuta je belgijskim i zakonima EU, i u vlasništvu je njihovih članova finansijskih institucija.
Kada je Iran 2012. godine izbačen iz SWIFT-a, to je zahtevalo saglasnost svih 27 zemalja EU.
Rusija ima domaće alternative SWIFT-u (РАБИС, БЭСП) za komercijalne banke, a od 2014. godine je platni sistem „Mir“ kreiran za obične građane. Verovatno je da se unutrašnje transackije mogu obaviti bez prekida, čak i u slučaju ozbiljnog zapadnog finansijskog embarga.
Kako ističe Aleksandar Merkuris, svakako su od 2014. godine velike državne banke koje dominiraju ruskim bankarskim sistemom, te koje su efikasno isključene iz pozajmljivanja na zapadnim finansijskim tržištima. Shodno tome, zapadne kompanije i biznismeni sa ruskim investicijama bi bili ti koji bi bili najteže pogođeni, a da ne pominjemo i sam SWIFT, koji će oslabiti zbog gubitka članarina ruskih institucija.
Kontrola izvoza tehnologije
Rusija u velikoj meri zavisi od evropskih (posebno nemačkih) alatnih mašina.
Vaskrsavanje kontrole izvoza tehnologije u SSSR u stilu Hladnog rata, mnogo bi oštetilo Rusiju. Ali to nije nešto što su Velika Britanija, ili čak SAD, sposobne da proguraju Nemačkoj i/ili EU.
Konfiskovanje imovine ruskih oligarha u Velikoj Britaniji/Zapadu
Ovo, ironično, podrazumeva nedostatak vladavine prava na Zapadu u meri koja je čak jedva zamisliva u Rusiji. (Na primer, niko nije konfiskovao Porošenkovu fabriku čokolade u Lipecku, na žalost ruskih nacionalista).
Ali, pretpostavimo da su britanske sudije voljne da preokrenu zakonske norme samo da bi kaznile Rusiju.
Prvo, Velika Britanija će, jednim udarcem, rešiti veliki deo ruskih problema sa kompradorskim elitama, koje prave (ili isisavaju) svoj novac u Rusiji i troše ga u Londonu (Majamiju, Nici, itd).
Drugo, okretanjem oligarha protiv Putina, će samo povećati već značajnu kontrolu nad njima. Sa preostalom imovinom “oligarha“ parkiranom unutar Rusije, njihova sposobnost da stvore probleme režimu će biti još više smanjena.
Isključenje Rusije sa interneta
To bi opet zahtevalo saradnju celog Zapada, a ako se to izvrši nasilno – npr, sečenjem podvodnih kablova koji povezuju Sankt Peterburg sa svetom, kao što je Kraljevska mornarica to tiho uradila sa nemačkim telegramskim kablovima 4. avgusta 1914. godine – to bi značilo manje ili više otvoreno proglašenje rata.
Da li će to oštetiti ruski internet? Naravno da ne. Internet cenzuru doživljava kao štetu, i reaguje zaobilaženjem blokada. Zapad nije svet, ukoliko NATO ne preuzme kontrolu nad celokupnom ruskom granicom, Rusi će zadržati pristup internetu širom sveta, iako će brzine biti mnogo sporije. Unutrašnji internet (Runet) ne bi trebalo da bude značajno pogođen, jer kao i Kina, Rusija se pobrinula da izgradi i dodatne sisteme, koji će omogućiti da internet funkcioniše samostalno.
Zaplena ruskog stranog zlata i deviznih rezervi
Očigledno, po ovom pitanju Velika Britanija ne može učiniti ništa značajno, jer je manje od 10% ruskih deviznih rezervi u funtama.
Američki dolar i evro čine nešto više od 40% u ruskoj korpi stranih valuta, kao i simboličan iznos juana. Većina velikih rezervi zlata Rusije (80 milijardi dolara) se nalazi u samoj Rusiji.
Nepotrebno je reći da će oduzimanje tih sredstava biti nezakonito, neverovatno, i blizu proglašenja rata.
Ako će iko to učiniti mogućim, to će biti SAD (Evropa je previše nesstabilna da bi tako nešto progurala).
Ukoliko SAD urade nešto ovako ludo, konačni kolaps petrodolara i američkog imperijalizma će postati stvaran rizik. Dok oduzimanje imovine malim i ekonomski irelevantnim “odmetničkim državama“ nije ništa posebno, ali uraditi to Rusiji – jednoj od glavnih velikih sila na svetu – biće potpuno drugačija igra koja će diskreditovati globalni finansijski sitem u kom dominira Amerika, najviše u očima Kine (jer, šta SAD sprečava da na kraju urade nešto slično i njima?)
Totalni embargo
Ruska ekonomija će propatiti, ali Rusija je barem samodovoljna po pitanju hrane i energije, dok mnoge zemlje EU – naročito one iz bivšeg istočnog bloka – zavise od ruskog gasa kako bi snabdeli svoje fabrike i zagrejali svoje kuće tokom zime.
Nije da će se posmrzavati. Međutim, plaćaće previše za uvoz LNG-a, a poremećaji od privremenog prekida u isporuci ruske nafte će EU, i verovatno svet, gurnuti u depresiju.
Vremenom će se Rusija orijentisati prema Istočnoj Aziji, naročiti Kini. Uprkos neophodnosti toga, to neće biti brz proces, zbog nedostatka potrebne infrastrukture, kao i lošeg razumevanja Rusije o kineskoj stvarnosti. Ali, to će se prevazići s vremenom, i dok Kina nastavlja da se probija u tehnološko vođstvo, nedostatak pristupa zapadnoj tehnologiji i znanju, će sve manje i manje biti oštećujući faktor za Rusiju.
Ubistvo Putina
To se s vremena na vreme ozbiljno sugeriše u komentarima (ako ne u zvaničnoj retorici, srećom). Nadajmo se da je to zato što većina ljudi prepoznaje negativne posledice.
Zaključci
- Većina budućih sanckija je neka kombinacija neefikasnosti- Povređuju svoje inicijatore koliko i Rusiju, ili imaju teške geopolitičke implikacije.
- Nisu verodostojno sposobni da promene (navodno) rusko loše ponašanje
- Većina njih će verovatno podstaknuti još veće rusko nezadovoljstvo Zapadom, diskreditovati njihove domaće prozapadne snage, i ojačati režim politički, čak i tamo gde ekonomski oslabe Rusiju.
Međutim, najvažniji faktor je da one mere, koje imaju sposobnost da zaista oštete rusku ekonomiju, moraju imati saradnju sa Azijom, a pod Azijom mislimo na Kinu.
Zbog toga je razvoj ruskih odnosa sa Kinom bio najveći Putinov spoljnopolitički uspeh, pored čega je sve što se dešava u Siriji u suštini irelevantno. Nije ni čudo što liberalna „peta kolona“ dosledno osuđuje ovaj razvoj.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu6]
