Nemiri koji su izbili u Turskoj nakon hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, ozbiljan su znak da se politička situacija u zemlji opasno destabilizuje. Ruski filozof i direktor Carigradskog instituta, Aleksandar Dugin, u svojoj analizi upozorava da je Turska zakoračila u opasan politički vakuum u kojem se sve karte mešaju iznova – i unutrašnje i spoljnopolitičke.
Kako piše Dugin, Erdogan nije uspeo da spreči građane Ankare i Istanbula da podrže opozicione kandidate na nedavnim lokalnim izborima. Taj poraz na ključnim gradskim bojištima doveo ga je do očajničkog poteza – hapšenja Imamoglua. Međutim, ističe Dugin, ovaj potez samo je dolio ulje na vatru.
„Imamoglu nije samo opozicionar – on je čovek globalističkih struktura, blizak mrežama Džordža Soroša. U trenutku kada bi Erdogan morao da im se otvoreno suprotstavi i time možda obezbedi podršku Rusije i Irana, on je učinio suprotno – zabio im nož u leđa“, navodi Dugin.
Posebno oštar u oceni Erdoganove spoljne politike, Dugin tvrdi da je turski predsednik načinio fatalnu grešku podrškom islamističkoj grupi Hajat Tahrir al-Šam u Siriji, čiji lider Ahmed al-Šara – poznat i kao Al-Julani – sada vodi prelaznu sirijsku vlast.
„Svojom podrškom militantima koji su poznati po ekstremizmu i progonima etničkih i verskih manjina, Erdogan je praktično legitimizovao strukture koje imaju korene u Al-
Kaidi“, piše Dugin. „Ova odluka odjeknula je poput eksplozije, ne samo u Rusiji i Iranu, već i unutar same Turske, gde je dočekana sa zaprepašćenjem i osudom.“
Danas, prema Duginovim rečima, Erdogan više ne može da računa ni na jednu ozbiljnu podršku. Konzervativne snage, vojska evroazijske orijentacije, pa čak i deo islamskog establišmenta, okreću mu leđa. Liberalna opozicija je, s druge strane, iskoristila trenutak njegove slabosti, podigavši gotovo „obojenu revoluciju“.
Dodatni udarac turskom predsedniku dolazi i sa strane Zapada, koji ga više ne vidi kao stabilnog partnera. Njegovi kontakti sa šefom britanske obaveštajne službe MI6 Ričardom Murom, kao i pokušaj da se zbliži sa Evropskom unijom, doveli su ga u poziciju bez izlaza – ni Istok ga ne podržava, a Zapad ga koristi koliko im je potreban, pa odbacuje.
„Erdogan je izgubio sve saveznike, i one koje je podržavao, i one koji su mu ranije čuvali leđa. Njegova politika je došla do tačke pucanja“, piše Dugin i dodaje da ni Rusija više ne vidi pouzdanog partnera u turskom predsedniku.
Ipak, ruski filozof naglašava, da bi Moskva želela da ima stabilnu i suverenu Tursku za suseda, ali da je spremna i na alternativne scenarije, uključujući promene na vlasti u Ankari i novu redefiniciju odnosa u regionu.
„Sudbina Erdogana i njegovog režima mi deluje nezavidno. On je iscrpeo svaki limit za greške, a i dalje ih pravi. U takvoj situaciji, teško je predvideti kako će se sve završiti, ali jedno je sigurno – ništa više neće biti kao pre“, zaključuje Dugin.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
