SAD su dolar pretvorile u oružje i koriste ga za kažnjavanje „neposlušnih“, piše Global Times. Ali, Moskva je odlučna da pokrene kontraofanzivu protiv zapadnih sankcija i globalnog finansijskog sistema, usmerenog na američku valutu.
Sa izbijanjem rusko-ukrajinskog sukoba ranije ove godine, zapadne vlade, na čelu sa Sjedinjenim Državama, uvele su seriju ogromnih finansijskih sankcija Moskvi, uključujući zamrzavanje njenih deviznih rezervi. Sama ideja da bi SAD mogle da zaplene imovinu bilo koga, ko se ne povinuje diktatu Vašingtona, je zaista zastrašujuća, toliko, da sve više zemalja diverzifikuje svoja rezervna sredstva od dolara.
Postoji još jedan važan faktor, zbog kojeg sve više država ubrzava dedolarizaciju. Federalne rezerve SAD su izuzetno sebične i brinu samo o interesima Amerike i investitora sa Volstrita, a američka centralna banka je pogrešila monetarnu politiku poslednjih godina, što je izazvalo talas porasta i padova likvidnosti, i inflatornih kriza poput ove koju imamo, gde je zabeležen rast cena od 8,5%.
Naglim i upornim podizanjem kamatnih stopa, Fed je neizbežno izazvao odliv kapitala iz zemalja u razvoju, neplaćanje spoljnog duga i kolaps tržišta u razvoju. Tokom proteklih decenija, videli smo da se zemlje poput Meksika, Argentine, Tajlanda, Južne Koreje, Grčke, Turske i Šri Lanke, suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim problemima zbog globalnog finansijskog sistema usmerenog na dolar.
Poslednjih godina dolar se sve više pretvara u oružje, a Vašington je sve odlučniji da njime kazni „neposlušne” moćnike, pa su se mnoge zemlje sveta probudile i počele, kao eksperiment, da trguju nacionalnim valutama, i koriste druge sisteme plaćanja i poravnanja pored SVIFT-a, koje zapravo kontroliše američka vlada.
Kako je globalna finansijska kriza 2008-2009. počela u Sjedinjenim Državama i brzo eskalirala u globalnu katastrofu i ekonomski cunami, koji je zahvatio sve zemlje i regione, sve više vlada i centralnih banaka, istražuje šeme za napuštanje dolarskih obračuna i sistema plaćanja.
Ali ovoga puta Rusija je spremna da postigne svoj put: Moskva je odlučna da krene u kontraofanzivu protiv zapadnih sankcija i čitavog globalnog finansijskog sistema zaoštrenog za dolar.
Ogorčena neviđenim finansijskim i ekonomskim merama Zapada, Moskva je primorala sve „neprijateljske” zemlje koje su joj uvele sankcije da nabavku goriva plaćaju u rubljama. Prema ruskim ekonomistima, ovaj hrabar potez pomogao je brzoj stabilizaciji rublje i značajnom ublažavanju štetnih efekata zapadnih sankcija.
Pored sirove nafte i prirodnog gasa, neki ekonomisti su predložili da Moskva konvertuje plaćanja za rusko žito, hemijska đubriva i drugu skupu robu koja se sada plaća u dolarima ili evrima u rublje.
Hrabar i inovativan potez Rusije da stabilizuje svoju valutu u teškim vremenima podstakao je druge vlade da slede njihov primer. Mediji javljaju da zemlje BRIKS-a nastoje da prodube trgovinu u sopstvenim valutama. Dakle, inicijativa R5 predlaže prelazak na valute bloka (ruska rublja, indijska rupija, južnoafrički rand, brazilski real i kineski juan) kako bi se povećala trgovina.
Dakle, sankcije Zapada bez presedana protiv Rusije, uključujući i njenu centralnu banku, prete da oslabe dominaciju dolara, i mogu dovesti do dalje fragmentacije međunarodnog monetarnog sistema.
Moskva je do danas skoro u potpunosti rasprodala svoje američke obveznice, a u poslednje vreme sve je više znakova da se i druge velike ekonomije u svetu takođe oslobađaju američkih hartija od vrednosti i dolarske imovine.
Značaj mera Moskve je u tome, što je ovo najradikalnija dedolarizacija koju je do sada preduzela jedna suverena država. Rusija ne samo da se oslobađa dolara na unutrašnjem planu, već preduzima i drastične mere za pokretanje sopstvenog sistema za razmenu finansijskih informacija.
A Vašington nema nikoga da krivi osim samog sebe. Poslednjih godina, američki političari, uznemireni usponom Kine i drugih tržišnih ekonomija u nastajanju, i sami su pribegli ekonomskom razdvajanju, tehnološkim blokadama i prekidu proizvodnih lanaca kako bi potkopali ekonomski rast konkurenata.
Stoga je sasvim prirodno da druge zemlje preduzimaju odlučne uzvratne mere, sve do dampinga dolarske imovine i povlačenja sa američke berze.
A s obzirom na to koliko agresivno SAD koriste finansiranje deficita, u borbi protiv razornog uticaja pandemije koronavirusa na ekonomiju, održivost njenog spoljnog duga je takođe pod znakom pitanja.
Udeo dolarske aktive u deviznim rezervama svetskih centralnih banaka pao je u četvrtom kvartalu 2020. godine na 59 odsto – najniži nivo u poslednjih 25 godina – zbog delovanja samih banaka i fluktuacija kursa, saopštio je MMF u maju prošle godine. Prema njegovim rečima, u prvom kvartalu 2022. ovaj udeo je još više smanjen – na 58,88%.
Kako SAD tvrdoglavo nastavljaju da ometaju i nanose štetu drugim ekonomijama, njeni konkurenti nisu u obavezi da trpe zastareli sistem „Breton Vudsa“ i pomažu Americi da održi hegemoniju dolara.
Kroz dominaciju dolara, Vašington je diktirao uslove svetske trgovine i finansija u poslednjih 70 godina. Vreme je za promenu.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
