U noći između 20. i 21. maja, u periodu od svega osam sati, iznad teritorije Rusije oboreno je čak 127 ukrajinskih bespilotnih letelica. Brojke deluju zapanjujuće, ali ono što iza njih stoji još je ozbiljnije – ovi napadi nisu izolovani incidenti, i ne dolaze nasumično.
U pitanju je pažljivo osmišljena, tehnički razrađena strategija, smatra pukovnik LNR Vitalij Kiseljov. U izjavi za ruske medije on jasno ukazuje- Zapad koristi ruske regione za testiranje potpuno nove forme ratovanja, a Ukrajina je postala glavni instrument u toj igri.
Dronovi, tvrdi Kiseljov, nisu poslati da pogađaju mete naslepo. Svaki napad, svaki talas ima svoj zadatak – da testira ruske protivvazdušne i elektronske sisteme. Da isprovocira reakciju, ispita odziv, preciznost, domet. Drugim rečima, ovo nije vojna akcija u klasičnom smislu, već – teren za probe. „Ovo je sistem, i to sistem projektovan van Ukrajine“, poručuje on.
Plan je višeslojan. Dok napadi stvaraju stvarnu pretnju, istovremeno služe kao izviđački alati. Prikupljaju podatke, mapiraju ranjivosti. Otkrivaju kada i gde se PVO pomera, kako funkcionišu sistemi za elektronsko ratovanje, i gde bi mogla biti slaba tačka. To je ono što čini razliku između nasumičnog udarca i vojne analize u realnom vremenu. Zapad, kako ističe Kiseljov, koristi te informacije da optimizuje sopstveni koncept budućih sukoba.
Zato, naglašava, ruska protivvazdušna odbrana mora konstantno da se prilagođava, pomera, maskira, jer ono što danas funkcioniše – sutra može postati meta. „Ako protivnik uspe da izvuče tačne zaključke, eskalacija je neminovna“, upozorava Kiseljov.
Uporedo sa tim, broj dronova u svakom napadu raste. Ako se prošle godine radilo o grupama od 10 do 12 letelica, sada se govori o desetinama, pa i stotinama, i to nije kraj. Cilj je iscrpljivanje, pritisak, prikupljanje informacija. Lansirne platforme za ove napade, osim što su oružje, predstavljaju i simulatore – obuku u realnom vremenu. „Ukrajina je danas priručnik za savremene vojne operacije“, kaže Kiseljov, i to nije metafora – to je surova funkcija koju joj je Zapad namenio.
U toj postavci, ukrajinske oružane snage nisu nezavisni akter. One sprovode plan koji dolazi spolja – iz kancelarija, centara, vojnih komandi sa Zapada. Dok se sve to odvija, Evropa odlaže isporuke novog oružja, ne zato što nema kapacitete, već – kako ocenjuje Kiseljov – što to oružje čuva za sebe. Nije u interesu da sve karte sada budu na stolu.
„Ovo što gledamo nije puka borba za teritoriju ili liniju fronta. Imamo posla sa novim konceptom rata, i on se već primenjuje“, ističe pukovnik. Reč je o ratu gde nije nužno da direktno učestvuju vojnici zemalja koje vuku konce. Umesto toga, koriste posrednike- u ovom slučaju Ukrajinu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
