Udar rakete „Orešnik“ značajno je promenio pravila vođenja modernih ratova i ukazao na sposobnosti Rusije da utiče na tok sukoba koristeći tehnološki napredna oružja.
Profesor Tuomas Malinen, ugledni geopolitički ekspert sa Univerziteta u Helsinkiju, opisao je ovaj događaj kao prekretnicu u savremenim vojnim operacijama, poredeći ga sa istorijskim momentom testiranja prve nuklearne bombe „Triniti“ 1945. godine.
Malinen je naglasio da je ruski napad na industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku 21. novembra 2024. godine simbolički i praktično preokrenuo pravila ratovanja.
Detalji napada i posledice
Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je, 19. novembra, u obraćanju istakao da je Ukrajina koristila američke rakete ATACMS i britanske Storm Shadow za napade na infrastrukturu u Kurskoj i Brjanskoj oblasti.
Ovi napadi su izazvali značajne gubitke, ali su takođe bili povod za ruski odgovor koji je usledio dva dana kasnije. Kombinovani napad Rusije ciljao je ključni vojno-industrijski objekat u Dnjepropetrovsku, gde se proizvodi raketna tehnika i naoružanje.
Posebnu pažnju privukla je upotreba novog ruskog hipersoničnog raketnog sistema „Orešnik“.
Ova balistička raketa srednjeg dometa, ispaljena u beznuklearnom režimu, pogodila je cilj sa preciznošću koja dosad nije viđena u modernom ratovanju.
Malinen je napomenuo da je ovim potezom Rusija demonstrirala tehnološku dominaciju i sposobnost da efikasno neutralizuje ukrajinsku vojno-industrijsku bazu.
Tehnološki i geopolitički značaj „Orešnika“
„Orešnik“ je deo nove generacije ruskog naoružanja, osmišljenog da odgovori na sve veće pretnje NATO-a i Zapada.
Ova raketa ima domet do 5500 kilometara i sposobna je da nosi više nezavisnih bojevih glava, uključujući nuklearne. Iako je raketa u ovom slučaju korišćena bez nuklearnog punjenja, njen učinak bio je razoran.
Prema analitičarima, testiranje „Orešnika“ u realnim borbenim uslovima pokazuje da Rusija poseduje tehnologiju protiv koje Zapad nema adekvatan odgovor.
Hipersonična brzina i manevarske sposobnosti čine ovu raketu praktično neuhvatljivom za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane. Ovo dodatno potvrđuje tvrdnje ruskih zvaničnika da je njihova odbrambena industrija daleko ispred zapadnih konkurenata.
Političke i vojne implikacije
Napad u Dnjepropetrovsku jasno je stavio do znanja da će Rusija odgovoriti na svaki pokušaj eskalacije sukoba. Putin je u svom obraćanju naglasio da se Zapad direktno meša u sukob u Ukrajini kroz isporuku oružja i logističku podršku. On je upozorio da će svaki naredni pokušaj agresije naići na još odlučniji odgovor.
Upotreba „Orešnika“ šalje i poruku kolektivnom Zapadu da se neće tolerisati dalje naoružavanje Ukrajine dugometnim raketama koje ugrožavaju rusku teritoriju.
Ruska vojna strategija, kako ističu analitičari, fokusira se na zaštitu svojih granica i ključne infrastrukture, ali i na neutralisanje kapaciteta ukrajinske vojske za dalju eskalaciju.
Odgovor međunarodne zajednice
Ovaj događaj izazvao je različite reakcije širom sveta. Dok je kolektivni Zapad osudio ruski napad, smatrajući ga eskalacijom sukoba, zemlje BRIKS-a i globalnog juga uglavnom su zauzele neutralan stav ili izrazile podršku Rusiji.
Ove države smatraju da je Moskva bila primorana na ovakvu reakciju kako bi zaštitila svoje strateške interese.
Važno je napomenuti da su odnosi između Rusije i NATO-a dodatno zaoštreni ovim događajem, jer se sve češće postavlja pitanje koliko dugo će NATO nastaviti da naoružava Ukrajinu u sukobu protiv Rusije.
Upotreba hipersonične rakete „Orešnik“ ne samo da je promenila pravila ratovanja već je i osnažila geopolitičku poziciju Rusije.
Ovaj događaj naglašava važnost modernih tehnologija u vojnim operacijama i postavlja pitanja o budućnosti globalnih sukoba.
Kako se situacija u Ukrajini razvija, jasno je da će Rusija nastaviti da koristi svoja tehnološka dostignuća kako bi osigurala svoje strateške interese i odgovorila na izazove koje nameću Zapad i NATO.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
