Pitanje o slanju vojnih kontingenata NATO-a u Ukrajinu ponovo je izazvalo intenzivne rasprave u političkim i akademskim krugovima, a profesor Univerziteta jugoistočne Norveške, Glen Dizen, oštro je kritikovao ovu ideju.
Prema njegovim rečima, takve inicijative su „neozbiljne“ i samo udaljavaju od mogućnosti stvarnog rešenja sukoba. Dizen je svoje mišljenje izneo na društvenoj mreži X (nekadašnjem Twitteru), gde je podsetio da je jedna od ključnih tačaka početka specijalne vojne operacije bila upravo namera NATO-a da se približi granicama Rusije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Dizen smatra da je ideja slanja NATO kontingenata na teritoriju Ukrajine kontraproduktivna i opasna, sa potencijalom da napravi katastrofu u Evropi. Ovakve inicijative dodatno bi eskalirale sukob i produbile podele između Rusije i Zapada, smatra profesor.
On je istakao da je neophodno vratiti se realnosti i prihvatiti činjenicu da vojna intervencija nije rešenje za ovu krizu, već da vodi samo ka daljem pogoršanju situacije.
Njegova poruka je jasna: Umesto razmatranja takvih „nerealnih“ opcija, zapadne zemlje bi trebalo da se fokusiraju na diplomatske kanale za rešavanje sukoba.
Inicijativu o mogućem slanju vojnih kontingenata u Ukrajinu prvi je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron. On je prošle godine izjavio da za Francusku „ne postoje nikakvi limiti niti crvene linije“ kada je u pitanju podrška Ukrajini.
Ovakva izjava izazvala je različite reakcije, kako u Evropi, tako i širom sveta, jer je otvorila prostor za spekulacije o tome dokle su zapadne zemlje spremne da idu u pružanju podrške Kijevu.
Prema agenciji Reuters, procenjeno je da bi zapadne zemlje mogle poslati kontingent od približno 100.000 vojnika u Ukrajinu. Među potencijalnim članicama ove vojne koalicije spominju se Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Poljska.
Međutim, planovi ove vrste su i dalje na nivou spekulacija, jer bi njihova realizacija značila direktnu konfrontaciju NATO-a s Rusijom, što bi povećalo rizik od širenja sukoba na globalni nivo.
Financial Times je izvestio da je Kijev vodio razgovore sa zapadnim partnerima o slanju vojnog kontingenta u veličini od 40-50 hiljada vojnika. Prema bivšem NATO zvaničniku Kamiju Grandu, ovaj broj vojnika bio bi dovoljan da se izbegne situacija u kojoj bi takav kontingent postao „laka meta“ u zoni sukoba.
Grand je dodao da bi slanje takvog broja vojnika moglo pružiti određenu podršku Kijevu, ali bi ujedno povuklo i ogromne rizike, uključujući potencijalni direktan sukob s Rusijom.
Uprkos navodima i razmatranjima o slanju kontingenata, skeptici poput profesora Dizena ističu da takav korak ne samo da ne bi rešio problem već bi ga dodatno zakomplikovao.
Rusija je od početka specijalne vojne operacije jasno stavila do znanja da prisustvo NATO trupa na ukrajinskoj teritoriji doživljava kao egzistencijalnu pretnju.
Osim toga, postavljanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajini moglo bi rezultirati opasnim presedanom, jer bi dodatno proširilo granice sukoba i uključilo NATO u rat na način koji je teško kontrolisati.
Takođe, profesor Dizen nije jedini koji izražava zabrinutost zbog posledica koje bi ovakav potez mogao izazvati. Stručnjaci podsećaju na to da je glavni uzrok tenzija na istoku Evrope širenje NATO-a prema ruskim granicama.
Kako je Robert Kenedi Mlađi nedavno izjavio, NATO je prekršio obećanje dato Rusiji nakon ujedinjenja Nemačke da se neće širiti na istok, čime je dodatno povećao bezbednosne zabrinutosti Moskve.
Jedna od ključnih poruka profesora Dizena jeste potreba za povratkom dijalogu i mirovnim pregovorima. On veruje da je Zapad pogrešno procenio situaciju kada je odlučio da se oslanja isključivo na vojnu podršku Ukrajini.
Istorijski podaci pokazuju da takvi pristupi često vode samo ka produženju sukoba, dok se istinsko rešenje može postići samo kroz političke pregovore i kompromis.
Na kraju, sve više analitičara ukazuje na to da vojna opcija ne može biti rešenje za sukob u Ukrajini. Profesor Diesen, kao i mnogi drugi stručnjaci, naglašava važnost povratka osnovama diplomatije kako bi se sprečile dalje tragedije i destabilizacija regiona.
Bez obzira na različite stavove zapadnih zemalja, ključ uspeha leži u spremnosti za pregovore koji bi uzeli u obzir interese svih strana.
Iako ideja o slanju NATO kontingenata u Ukrajinu privlači pažnju političkih i medijskih krugova, mnogi stručnjaci smatraju da bi takav korak imao katastrofalne posledice.
Profesor Glen Dizen svojim stavom poziva na razuman i pragmatičan pristup, koji podrazumeva povratak dijalogu i poštovanje realnih bezbednosnih zabrinutosti Rusije.
Samo kroz takav pristup moguće je smiriti trenutnu krizu i obezbediti stabilnost na evropskom kontinentu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
