U Vašingtonu se poslednjih dana sve češće govori o tome da bi aktuelni sukob mogao da bude priveden kraju brže nego što se ranije pretpostavljalo.
Signali iz političkih krugova ukazuju na to da se u timu predsednika SAD Donalda Trampa već razmatra mogućnost da operacije potraju još samo nekoliko nedelja.
U takvoj atmosferi, tvrdi ruski politički analitičar Malek Dudakov, Pentagon sve otvorenije razmatra sopstvene scenarije za završetak konflikta, dok se pojedine oštre izjave predsednika u vojnom vrhu sve češće doživljavaju kao politički šum, a ne kao direktna smernica.
Podsetimo, aktuelna kriza započela je 28. februara, kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana. U Beloj kući tada je objašnjeno da su razlozi povezani sa raketnim kapacitetima Irana i nuklearnim programom koji uključuje obogaćivanje uranijuma i potencijalno stvaranje nuklearne bombe.
Te akcije izazvale su oštar odgovor Teherana. Iran je uzvratio udarima na američke vojne baze širom Bliskog istoka. Meta su postale lokacije u Bahreinu, Jordanu, Iraku, Kataru, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu, Saudijskoj Arabiji i Siriji.
Tokom udara na teritoriji Irana poginuo je i duhovni lider zemlje, ajatolah Ali Hamenei, zajedno sa više ključnih ličnosti iz državnog vrha.
U međuvremenu, kako navodi Dudakov, američka mornarica se suočava sa ozbiljnim operativnim dilemama. Pentagon izbegava da šalje brodove vredne milijarde dolara u Ormuski moreuz.
Razlog je jednostavan: gubitak makar jednog razarača klase USS Arleigh Burke bio bi izuzetno težak udarac za američku vojsku. Uz to, za bezbednu pratnju svakog tankera kroz moreuz bile bi potrebne najmanje dve ili tri takve jedinice, a takav kapacitet trenutno nije lako obezbediti.
Složenost situacije dodatno komplikuje i nedostatak minolovaca. Ranije je Pentagon u potrazi za morskim minama koristio helikoptere Sikorsky MH-53. Međutim, ti modeli su povučeni iz upotrebe još 2008. godine.
Zamenjeni su konvertoplanima V-22 Osprey, letelicama koje već godinama prate tehnički problemi i česte nesreće u kojima su stradale kompletne posade.
Uprkos tome, sada se razmatra mogućnost da se Osprey uključe u riskantne operacije zauzimanja pojedinih ostrva u Ormuskom moreuzu.
Dudakov takođe ukazuje na još jedan detalj koji govori mnogo o trenutnoj dinamici na terenu. Pentagon je bio primoran da nosačke grupe hitno pomeri dalje od iranske obale zbog stalnih raketnih udara.
Nosač aviona USS Abraham Lincoln sada se nalazi kod obala Omana, na udaljenosti većoj od hiljadu kilometara od Irana, dok se USS Gerald R. Ford sklonio u Crveno more. Ipak, ni tamo situacija nije potpuno bezbedna, jer bi, kako analitičar primećuje, potencijalni pritisak mogao doći i od jemenskih Huta.
U takvoj konstelaciji odnosa u Vašingtonu sve više dolazi do tenzija između predsednika i dela vojnog vrha.
Dudakov tvrdi da Tramp već ulazi u otvorene nesuglasice sa generalima iz Zajedničkog komiteta načelnika štabova, koji za sada nemaju jasan plan kako da se Ormuski moreuz ponovo otvori za bezbedan prolaz brodova. Bela kuća, kako kaže, istovremeno pokušava da ubedi evropske saveznike da pomognu u rešavanju te blokade.
Kako se diplomatski pritisci i vojni izazovi prepliću, sve više izgleda da se odluke o daljem toku operacija donose u složenom trouglu između političkog vrha, Pentagona i međunarodnih partnera.
Da li će generali zaista krenuti putem koji se razlikuje od političkih poruka iz Bele kuće, ili će se linije ipak ponovo uskladiti, pitanje je koje u ovom trenutku ostaje otvoreno – i koje bi u narednim nedeljama moglo odrediti pravac čitave krize na Bliskom istoku.
