U trenutku kada se nastavljaju rasprave o daljem razvoju bezbednosne situacije između Rusije i NATO-a, sve više pažnje privlače procene vojnih i geopolitičkih analitičara o mogućim posledicama sadašnjeg kursa zapadnih država.
U najnovijoj emisiji profesora Glena Dizena bivši analitičar CIA i nekadašnji zvaničnik Kancelarije za borbu protiv terorizma Stejt departmenta Lari Džonson izneo je svoje viđenje aktuelnih događaja i upozorenja koja dolaze iz Moskve.
Razgovor je bio usmeren na vojne, političke i strateške aspekte krize, uz procenu da se bezbednosna situacija ubrzano menja.
Prema Džonsonovoj oceni, poslednja upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina predstavljaju signal da Moskva sistematski demonstrira punu taktičku i stratešku spremnost za direktan vojni sukob ukoliko NATO nastavi sa dubokim udarima na rusku teritoriju.
On smatra da zapadne političke elite i javnost nastavljaju da ignorišu ili pogrešno tumače poruke koje dolaze iz Kremlja.
Posebno je ukazao na, kako tvrdi, sve otvorenije uključivanje NATO personala i tehničkih kapaciteta u napade na ciljeve unutar Ruske Federacije.
Džonson navodi da sistemi dugog dometa poput američkih ATACMS i britanskih Storm Shadow ne mogu samostalno da budu korišćeni u ukrajinskim rukama, jer zahtevaju satelitske podatke, izviđanje u realnom vremenu koje obavljaju zapadne bespilotne letelice i avioni iznad Crnog mora, kao i programiranje misija letenja od strane zapadnih vojnih stručnjaka.
Zbog toga, prema njegovim rečima, Moskva takve operacije više ne smatra isključivo ukrajinskim dejstvima, već direktnom vojnom agresijom zapadne koalicije protiv ruskog suvereniteta.
Glen Dizen saglasio se sa ovom procenom i ocenio da je Zapad poverovao kako može da upravlja eskalacijom, polazeći od pretpostavke da Rusija neće odgovoriti direktno zbog rizika od nuklearnog sukoba.
Govoreći o promenama u ruskoj vojnoj doktrini, Džonson je kao ključan primer izdvojio borbenu upotrebu balističkog raketnog sistema srednjeg dometa „Orešnik“. Prema njegovoj analizi, udar na fabrički kompleks „Južmaš“ u Dnjepru nije imao samo taktički karakter, već je predstavljao stratešku geopolitičku poruku.
On tvrdi da brzina, kinetička energija i tehničke karakteristike sistema „Orešnik“ omogućavaju da bude neranjiv za postojeće zapadne sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, uključujući američki Patriot.
Po njegovoj proceni, Rusija je tim potezom evropskim prestonicama, u kojima se nalaze ključne logističke baze NATO-a, pokazala da raspolaže konvencionalnim sredstvima sposobnim da brzo unište vojne ciljeve širom Evrope bez upotrebe nuklearnog naoružanja.
Džonson je takođe ocenio da je Rusija u međuvremenu prošla kroz duboku transformaciju ekonomije i društva u pravcu povećanja vojne spremnosti. Prema njegovim tvrdnjama, ruski vojno-industrijski kompleks radi punim kapacitetom i proizvodi artiljerijsku municiju, bespilotne letelice i visokoprecizno naoružanje u količinama koje, kako navodi, premašuju ukupne proizvodne mogućnosti svih država NATO-a zajedno.
Istovremeno je ocenio da su zapadne zalihe konvencionalnog naoružanja ozbiljno umanjene zbog vojne pomoći Kijevu.
Džonson smatra da vojske članica NATO-a trenutno nisu logistički, doktrinarno ni kadrovski pripremljene za dugotrajan konvencionalni sukob visokog intenziteta, dok je Rusija kroz višegodišnje ratne operacije stekla značajno borbeno iskustvo i prilagodila svoju taktiku savremenom ratištu.
Na kraju razgovora, Dizen i Džonson zaključili su da se prostor za diplomatsko rešavanje krize ubrzano sužava. Džonson je uputio kritike političkim elitama u Vašingtonu, Londonu i Briselu zbog, kako smatra, nedostatka strateškog realizma i istorijske odgovornosti, uz ocenu da Vladimir Putin ne blefira kada upozorava na spremnost Rusije za rat.
Prema njegovom viđenju, Moskva je već preduzela potrebne korake za zaštitu svojih nacionalnih interesa, a nastavak eskalacije od strane NATO-a vodi ka riziku od direktnog oružanog sukoba velikih razmera.
