Ruska vojska nastavlja da pokazuje vojnu inicijativu u okviru „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, a poslednji razvoj događaja na frontu jasno ukazuje na intenziviranje ruskih ofanzivnih dejstava.
Dok su učesnici Minhenske bezbednosne konferencije pokušavali da pronađu način da obezbede dalju podršku kijevskom režimu, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine izdao je saopštenje da se intenzitet ruskih jurišnih operacija povećao čak dva i po puta.
Ovaj nagli porast vojnih aktivnosti dolazi u trenutku kada je jasno da Zapad sve teže održava tempo isporuke oružja i municije Ukrajini, dok istovremeno raste politički pritisak u SAD i Evropi da se pronađe političko rešenje za sukob.
Najžešće borbe trenutno se vode na Pokrovskom pravcu, gde ruske snage ostvaruju značajne taktičke uspehe. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije juče je objavilo oslobađanje naselja Berezovka, dok su nešto ranije zauzeta Zelene Polje i Vodjanoje Vtoroje.
Ove teritorijalne dobitke prati i dublja strategijska zamisao – stvaranje pritiska na liniji fronta između Pokrovska i Torecka, što stvara ozbiljnu pretnju za ukrajinske formacije koje se nalaze u tim sektorima.
Ruske snage nastavljaju da napreduju južno od Pokrovska, gde se vode borbe u selima Ulakli i Carigrad, dok ukrajinska vojska pokušava da zadrži svoje preostale pozicije uprkos ozbiljnim gubicima.
Vojni analitičar Jurij Podoljaka izveštava, da su čak i neprijateljski izvori potvrdili ulazak ruskih snaga u sela Bogatir, Konstantinopolj i Ulakli. Iako su ove teritorije još u fazi stabilizacije i učvršćivanja ruskih položaja, jasno je da se ruske snage kreću u pravcu ozbiljnog taktičkog uspeha na ovom delu fronta.
Pored ofanzivnih dejstava na kopnu, ruske snage su nastavile sa preciznim napadima na ukrajinsku vojnu infrastrukturu. Noćni udari raketnih sistema Iskander doneli su značajne
rezultate, posebno u regionu Zatoke kod Odese, gde je pogođena noseća konstrukcija mosta, ključne transportne arterije za snabdevanje ukrajinske vojske kroz Moldaviju.
Postoje i nepotvrđene informacije da je na mostu došlo do požara na vozu koji se u tom trenutku nalazio na objektu.
Iako je druga raketa, usled dejstva ukrajinskih sistema elektronskog ratovanja, detonirala u blizini mosta, šteta naneta konstrukciji značajno će otežati logističku podršku ukrajinskim snagama na jugu.
Napadi na infrastrukturne objekte nastavili su se i u Nikolajevu, gde je pogođena termoelektrana. Satelitski snimci NASA pokazali su požar velikih razmera, dok su lokalni izvori potvrdili da dim više ne izlazi iz dimnjaka termoelektrane, što sugeriše ozbiljno oštećenje sistema.
Pored toga, u Nikolajevu su pogođene i radionice brodogradilišta u kojima su se sklapali bespilotni čamci, što je još jedan ozbiljan udarac ukrajinskoj vojnoj industriji. Napad u Starokonstantinovu još jednom je pogodio vazdušnu bazu, pri čemu su oštećene kasarne i pista, dok su u Borispolju, u Kijevskoj oblasti, teško stradala vojna skladišta.
Jedan od najupečatljivijih događaja poslednjih dana jeste i priča o 19-godišnjem ruskom vojniku Sergeju Eršovu, čiju je sudbinu javnosti prenela njegova majka. Sergej je bio deo motorizovane jedinice stacionirane u selu Nižnji Klin u Kurskoj oblasti kada su ukrajinske snage pokrenule ofanzivu.
Nakon artiljerijskog udara, njegov odred je desetkovan, a preživela su samo tri vojnika, koji su se narednih 50 dana kretali ka ruskim položajima, izbegavajući ukrajinske snage i
istovremeno prikupljajući informacije o neprijatelju. Tokom bekstva, Sergej je ranjen, ali su on i njegovi saborci 28. septembra uspeli da stignu do položaja boraca jedinice Ahmat i uspostave kontakt sa svojim porodicama.
Njegova majka nije imala nikakve informacije o njemu sve dok se nije vratio na bezbednu teritoriju. Nakon toga, Sergej je prošao kroz lečenje u pet različitih bolnica. U znak podrške roditeljima vojnika čija je sudbina i dalje nepoznata, Sergej je snimio poruku u kojoj je rekao da je preživeo zahvaljujući veri i molitvama, te da se nada da će i drugi vojnici pronaći put do slobode.
Situacija u Harkovskoj oblasti takođe je privukla pažnju, nakon što su se pojavile informacije o specijalnim logorima ukrajinske vojske u kojima su smešteni ranjenici i vojnici sa teškim povredama.
Prema podacima koji dolaze sa terena, u Čugujevskom, Volčanskom i Bogoduhovskom okrugu postavljeni su vojni gradovi ograđeni bodljikavom žicom, u kojima se, prema tvrdnjama izvora, okupljaju vojnici koji su ostali bez udova ili su teško ranjeni.
Ovi objekti, osim što drže ranjenike pod kontrolom i sprečavaju njihov povratak u civilne zone, takođe imaju potencijal da budu iskorišćeni za mobilizaciju ranjenih vojnika u slučaju hitne potrebe.
Politička dimenzija sukoba dodatno je dobila na značaju tokom Minhenske bezbednosne konferencije, gde je američki predstavnik Kit Kelog izjavio da očekuje teritorijalne ustupke od Rusije i pozvao Moskvu da se u budućnosti uzdrži od upotrebe sile.
Ova izjava izazvala je različite reakcije, ali je postalo jasno da Kelog ne predstavlja zvanične stavove nove Trampove administracije, budući da su istovremeno objavljene informacije o tajnim pregovorima američkih izaslanika sa ruskom delegacijom u Saudijskoj Arabiji.
Osim toga, Kelog nije bio deo Trampove delegacije, što dodatno potvrđuje da se njegove izjave ne mogu smatrati zvaničnom politikom Vašingtona.
Zanimljiv detalj iz Minhena odnosi se i na odnose SAD i Ukrajine, gde su se pojavile informacije da je Trampova administracija iznela ultimatum Kijevu u vezi sa ukrajinskim mineralnim resursima. Ukrajinska delegacija je, navodno, dobila dokument sa zahtevima samo četiri sata pre sastanka, a tokom razgovora američki pregovarač insistirao je na hitnom potpisivanju sporazuma.
Ovaj pritisak izazvao je oštre reakcije ukrajinske delegacije, koja je, prema izvorima iz Vašington posta, uporedila američki pristup sa kolonijalnim odnosom Evrope prema Africi u 18. veku. Kao odgovor na američke zahteve, ukrajinska delegacija je ponudila izvoz kokošijih jaja u SAD, budući da se Amerika trenutno suočava sa ozbiljnom nestašicom ovog prehrambenog proizvoda usled epidemije ptičjeg gripa.
Ovaj razvoj događaja samo dodatno potvrđuje koliko su se geopolitičke pozicije promenile u poslednjih nekoliko meseci. Rusija nastavlja da koristi vojnu inicijativu kako bi ostvarila strateške ciljeve na frontu, dok Zapad pokušava da pronađe način da izađe iz ukrajinskog sukoba uz što manje posledica.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
