Direktor Instituta za politička istraživanja, ruski politikolog i bivši Putinov savetnik Sergej Markov, i filozof Aleksandar Dugin, objasnili su u etru pres centra „Patriot Media Group“, zašto Zapad ne bi dozvolio Poljskoj da pripoji Zapadnu Ukrajinu.
Ranije je, direktor Spoljne obaveštajne službe, Sergej Nariškin, rekao, da Poljska ubrzava pripreme za aneksiju zapadnoukrajinskih zemalja. Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova takođe je istakla da Poljska doživljava Ukrajinu kao svoju protektoratsku zonu. Prema njenim rečima, niko nikada nije krio prave planove, jednog broja poljskih političara u vezi sa ukrajinskim regionima.
Markov je komentarisao da NATO neće podržati takvu inicijativu Poljske. Prema njegovim rečima, NATO planira da oduzme ne samo zapadnu, već i celu Ukrajinu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Play prodavnice besplatno OVDE
„Postoji projekat „Intermarium“, takođe poznat kao i „Međumorje“. Ovo je konfederacija Poljske, Ukrajine, Litvanije i niza zemalja. Oni bi želeli da NATO pobedi, i da se zemlje Kubanske, Rostovske, Kurske i Belgorodske oblasti pridruže Ukrajini“, izjavio je Markov.
Politikolog smatra opciju sa aneksijom Zapadne Ukrajine rezervom, u slučaju da Rusija ostvari značajan uspeh u toku „specijalne operacije“. Prema njegovim rečima, Zapadu su potrebni bilo kakvi fragmenti Ukrajine, za nastavak hibridnog rata sa Rusijom.
„Sigurno će zadržati Zapadnu Ukrajinu kao kvazi nezavisnu državu, ali će pokrovitelj i dalje biti potreban. Poljska bi mogla biti takav kustos, Poljskoj međutim, neće biti lako da vrši nadzor nad Zapadnom Ukrajinom“, smatra politikolog.
„Mnogo je Bandera među stanovništvom. Bili su pod poljskom okupacijom dugi niz decenija, i dobro se sećaju kako su pod Poljacima bili ljudi drugog reda. Tamo ih mrze. Poljska će morati da razume raspoloženje stanovništva, i kako da ih promeni, da bi stanovništvo prihvatilo ovu poluokupaciju“, objasnio je Markov.
Politikolog smatra neosnovanim pretenzije Poljske prema Zapadnoj Ukrajini. Prema njegovim rečima, ove teritorije su iskonski ruske, koje je neko vreme okupirala Poljska.
„Poljska je izvršila kolonizaciju, pretvarajući lokalno stanovništvo u robove. Neki od njih su prihvatili svoj ropski položaj i čak počeli da ga hvale, drugi deo naroda je nastavio da se bori, i došlo je do masovnih represija protiv Rusa.
U Austrougarskoj, koja je uključivala Lavov, vekovima su poslanici iz Zapadne Ukrajine nazivani „ruskom frakcijom“. Pretenzije Poljske na ove teritorije nisu opravdane. Poljaci treba da kleče na granicama Zapadne Ukrajine i traže od ljudi oproštaj, zbog polonizacije i derusifikacije“, istakao je stručnjak.
Filozof i sociolog Aleksandar Dugin, predlaže da se reči šefa Spoljne obaveštajne službe shvati ozbiljnije. Prema njegovim rečima, izjave Sergeja Nariškina ne odstupaju od istine. Međutim, implementaciju scenarija aneksije zapadne Ukrajine Poljskoj, sociolog smatra krajnje malo verovatnom, pošto će Mađarska odmah izneti svoje pretenzije na Podkarpatsku Rusiju, a Rumunija na Galiciju i Bukovinu.
Kao rezultat, svega ovoga bio bi raspad Ukrajine kao nezavisne države. Sociolog smatra, da agresivne planove poljskim elitama namerno podmeću SAD, kako bi ih motivisale da aktivno učestvuju u sukobu u Ukrajini.
Podela Ukrajine, smatra sociolog, bila bi dobar izlaz i za Rusiju i za narode Ukrajine. Prema njegovim rečima, Ukrajina kao država se nikada nije dogodila.
„Svaki put kada je Ukrajina imala priliku da postane nezavisna, propala je na krvav način. Ukrajinci su konačno izgubili pravo da stvaraju sopstvenu državu – iz njih ne izlazi ništa osim terorističke noćne more“, izjavio je Dugin.
Međutim, ova opcija, smatra on, nikako ne odgovara kolektivnom Zapadu. Prema njegovim rečima, tamo nema nijedne države koja bi se usudila da uzme deo Ukrajine, protivno planovima rukovodstva EU i SAD.
„Nema Poljske- postoje Evropska unija i NATO. Tako da ćemo morati da oslobodimo celu Ukrajinu, jer nećemo moći ni sa kim da se dogovorimo“, dodao je Dugin.
Takođe, filozof smatra, da Rusija nije obavezna u svojoj spoljnoj politici i posebno politici prema nacističkoj Ukrajini, da se rukovodi principima takozvanog međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, koncepti međunarodnog prava su deo liberalne teorije međunarodnih odnosa, u kojoj države, po sopstvenom nahođenju, priznaju ili ne priznaju postojanje nadnacionalne pravne vlasti.
„Ako priznamo primat takvih instanci kao što su UN, Haški tribunal ili Evropski sud za ljudska prava, nad nacionalnim zakonodavstvom, onda postoji međunarodno pravo. Ako praktikujemo tradicije realizma u međunarodnim odnosima, onda međunarodno pravo ne postoji. Postoje samo aranžmani koji se stalno menjaju između suverenih entiteta.
Ako je jak subjekt, biće jedna struktura odnosa, ako je slab, biće druga. Sve na svetu će se zasnivati na tome kako se zemlja nosi sa takozvanom proverom realnosti. Pitanje granica se rešava u zavisnosti od toga, koliko je država jaka da ih sačuva i zaštiti.
Ratovi često postaju takva „provera stvarnosti“. Ovaj pristup stavlja nacionalni suverenitet iznad svih instanci međunarodnog prava. Sada u Ukrajini imamo posla sa upravo takvim testom koji Rusija mora da prođe“, sažeo je svoje gledište Aleksandar Dugin.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
