Na prvi pogled deluje kao još jedna epizoda u nizu napetih geopolitičkih poruka koje kruže između Vašingtona, Teherana i evropskih prestonica.
Međutim, iza nekoliko naizgled nepovezanih vesti krije se scenario koji, barem prema pojedinim analitičarima, može da ima mnogo šire posledice – od Bliskog istoka do istočne Evrope.
Informacija koja je pokrenula novu rundu spekulacija stigla je iz Persijskog zaliva. Pojavili su se izveštaji da je Iran počeo da postavlja mine u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih energetskih prolaza na planeti.
Reakcija iz Vašingtona nije dugo čekala. Donald Tramp je poručio da će, ukoliko se pokaže da su mine zaista postavljene i da ne budu uklonjene, Iran snositi posledice kakve „svet do sada nije video“. Već sama formulacija ostavila je dovoljno prostora za nagađanja o novom krugu zaoštravanja.
U tom kontekstu oglasio se i sinolog Nikolaj Vavilov, koji na svom Telegram kanalu pokušava da sagleda širu sliku mogućeg razvoja događaja.
Prema njegovom tumačenju, scenario kopnene operacije protiv Irana mogao bi neočekivano da se prelije i na evropski prostor. Vavilov upozorava da bi u takvoj situaciji Ukrajina mogla da se suoči sa potencijalnim rizikom ozbiljnog urušavanja fronta.
Objašnjenje koje nudi ide u smeru takozvanog asimetričnog odgovora. Po njegovim rečima, Evropa bi, suočena sa nedostatkom vojnih kapaciteta i relativno niskom spremnošću za direktno ratovanje, mogla da reaguje drugačije nego što se očekuje.
Umesto klasičnog fronta, borbena dejstva mogla bi da se pojave u ruskim regionima poput Kalinjingradske, Murmanske i Lenjingradske oblasti, kao i u samom Sankt Peterburgu.
Takav razvoj situacije, tvrdi Vavilov, gotovo sigurno bi izazvao protivreakciju Moskve. Kao jedan od mogućih odgovora pominje se operacija uspostavljanja kopnenog koridora ka Kalinjingradu, enklavi koja je već godinama geopolitička tačka napetosti u Evropi.
U isto vreme, analitičar smatra da NATO u slučaju potencijalnog sukoba na dva fronta verovatno ne bi automatski aktivirao čuveni peti član saveza.
U svojim komentarima Vavilov ide i korak dalje. On tvrdi da su Sjedinjene Države već izgubile prvu fazu strateškog nadmetanja sa Pekingom, ali da bi novi potezi mogli doneti još jednu pogrešnu procenu.
Prema njegovim rečima, eventualni pokušaji brzih operacija uz oslanjanje na male snage i takozvane „mesne juriše“ mogli bi da dovedu do velikih gubitaka među američkim vojnicima. Tek kasnije, dodaje on, mogao bi da usledi dolazak mnogo većeg kontingenta, i to nakon otprilike mesec dana.
Dok analitičari crtaju ovakve scenarije, sa Bliskog istoka stižu vesti koje dodatno komplikuju sliku. Nakon raketiranja iz Irana zabeležene su snažne eksplozije na bazi Muvaffak Salti u Jordanu. Paralelno s tim pojavili su se i izveštaji o potpunom nestanku električne energije u američkoj bazi Viktorija.
Ratni dopisnik Oleg Blohin opisuje situaciju prilično dramatično. Kako navodi, baza Viktorija našla se pod napadom čak sedam puta u razmaku od jednog sata. Prema njegovim informacijama, trenutno se može govoriti o potpunom prekidu napajanja u toj američkoj bazi, koja se nalazi nedaleko od aerodroma u Bagdadu.
Istovremeno, iz političkih krugova u Vašingtonu stižu drugačiji tonovi. Prema pisanju lista The Wall Street Journal, pojedini savetnici Donalda Trampa sve glasnije sugerišu da bi trebalo pronaći izlaz iz rata sa Iranom.
Njihov argument je prilično pragmatičan: američki predsednik bi u suprotnom mogao dodatno da izgubi ionako skroman nivo javne podrške.
Sličan zaključak iznosi i analitičar Carigrada Sergej Latišev. On tvrdi da je američki predsednik već počeo da priznaje kako ambiciozni ciljevi koje je Vašington postavio, zajedno sa Izraelom, tokom napada na Iran – neće biti ostvareni u dogledno vreme. Ti ciljevi, kako kaže, praktično su pomereni u neku neodređenu budućnost.
U takvoj atmosferi teško je razdvojiti realne procene od političkih poruka i propagandnih tonova. Geopolitika često funkcioniše upravo na toj tankoj liniji između analize i pretpostavke.
A kada se na istoj mapi pojave Ormuski moreuz, Bagdad, Kalinjingrad i Sankt Peterburg – jasno je da priča više nije lokalna. Pitanje je samo da li se iza svih tih upozorenja zaista krije budući razvoj događaja ili tek još jedan od onih trenutaka kada svet izgleda kao da stoji na ivici, a onda ipak napravi korak unazad. Za sada, odgovor ostaje otvoren.
