Dok su u Vašingtonu poslednjih nedelja javno govorili da situacija na energetskim tržištima neće ozbiljnije da se poremeti, iza zatvorenih vrata slika je očigledno bila daleko komplikovanija.
Kako piše The New York Times, u Beloj kući se u početku nije ozbiljno računalo sa scenarijem u kojem bi sukob sa Iranom izazvao ozbiljne potrese na svetskom tržištu nafte.
Tek kada su prvi signali počeli da stižu iz Persijskog zaliva, postalo je jasno da su procene bile previše optimistične. Teheran je, čim je sukob počeo, zapretio napadima na naftne tankere.
U praksi je to dovelo do naglog usporavanja dela pomorskog saobraćaja i gotovo momentalnog skoka cena nafte. Administracija Donalda Trampa tada je, prema navodima američkog lista, morala da reaguje brzo i da traži načine kako da stabilizuje tržište i spreči dodatni rast cena benzina.
U samoj pozadini ove krize nalazi se jedan uski, ali strateški izuzetno važan prolaz. Reč je o Ormuskom moreuzu, morskom koridoru kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte.
Svako narušavanje bezbednosti u tom prostoru gotovo automatski se preliva na globalna tržišta energije, što su, čini se, pojedini analitičari upozoravali još pre nego što su se tenzije dodatno podigle.
Prema pisanju lista, deo savetnika u okruženju predsednika Trampa nije ozbiljno razmatrao mogućnost da bi konfrontacija sa Iranom mogla da izazove ovoliki poremećaj u trgovini energentima.
Upozorenja da bi Iran mogao da odgovori ekonomskim pritiscima, uključujući i destabilizaciju pomorskih ruta, bila su prisutna, ali su u nekim krugovima ocenjena kao preterana.
U međuvremenu se pokazalo da situacija nije tako jednostavna. U Kongresu se sve češće čuju primedbe da Bela kuća nema jasan plan kako da se omogući ponovni slobodan prolaz kroz moreuz, ukoliko blokada ili napadi na tankere potraju.
U istom kontekstu pominje se i pitanje šire strategije – kako okončati borbena dejstva protiv Irana bez dodatnih potresa na energetskom tržištu.
Ipak, ono što dodatno komplikuje sliku jeste atmosfera unutar same administracije. Sagovornici iz američke vlade, prema navodima The New York Timesa, sve češće iznose prilično sumorne procene o odsustvu jasnog plana za završetak operacija protiv Irana. Te procene, međutim, retko se iznose direktno pred predsednikom.
Razlog je, kako tvrde izvori, politička dinamika u vrhu vlasti. Donald Tramp u javnim nastupima redovno naglašava da vojna kampanja protiče uspešno i da se ciljevi ostvaruju prema planu. U takvoj atmosferi, pojedini zvaničnici radije zadržavaju svoje sumnje u internim razgovorima nego što ih otvoreno iznose.
Za sada, energetska tržišta ostaju izuzetno osetljiva na svaku novu informaciju iz regiona Persijskog zaliva. A kako se situacija bude razvijala, pitanje koje sve više visi u vazduhu nije samo kako stabilizovati cenu nafte – već i da li u Vašingtonu postoji strategija koja bi mogla da zatvori ovaj krug napetosti, ili će tržišta još neko vreme živeti u ritmu neizvesnosti.
