U Berlinu je poruka stigla bez mnogo uvijanja, ali sa dovoljno političkog opreza da se ne zatvore sva vrata.
Kancelar Nemačke Fridrih Merc jasno je stavio do znanja da pitanje eventualnog vojnog angažmana Berlina u aktuelnom sukobu koji vode Sjedinjene Države i Izrael – zapravo i ne postoji. Kako je rekao na konferenciji za novinare, takva opcija jednostavno nije na stolu.
U isto vreme, iza te čvrste formulacije ostaje složeniji kontekst. Nemačka, prema njegovim rečima, želi da se zaustave nuklearni i raketni programi Irana.
To je stav koji Berlin ne skriva, ali paralelno insistira na tome da neće učestvovati u sukobu koji su pokrenule Vašington i Tel Aviv. Ta pozicija, kako je naglasio, nije nova – zauzeta je još od prvog dana i ostaje nepromenjena.
Merc je dodatno razradio šta to konkretno znači na terenu. Dok sukob traje, Nemačka se neće uključivati ni u obezbeđivanje slobode plovidbe kroz Ormuški moreuz vojnim sredstvima.
Kako je objasnio, za takvu operaciju ne postoji jasan koncept koji bi garantovao uspeh, a uz to nedostaje i odgovarajući mandat. U diplomatskom jeziku, to je prilično direktno odbijanje jedne od opcija o kojoj se poslednjih dana sve glasnije govori.
Tu se otvara i pitanje odnosa unutar NATO-a. Merc je podsetio da ova situacija od početka nije definisana kao stvar Alijanse.
Sjedinjene Države i Izrael, kako je rekao, nisu se konsultovali sa Nemačkom pre nego što su ušli u sukob, niti je ikada doneta zajednička odluka o eventualnom uključivanju drugih saveznika. U takvim okolnostima, dodaje, logično je da Berlin ne razmatra vojni doprinos.
Zanimljivo je da se u istoj konferenciji provukla i poruka o međusobnom poštovanju unutar NATO-a. Merc je, gotovo usput, ali ne i slučajno, naglasio da očekuje takav odnos među partnerima. To dolazi u trenutku kada iz Vašingtona stižu prilično oštre izjave.
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je upozorio da NATO čeka “veoma loša budućnost” ukoliko članice ne pomognu Sjedinjenim Državama u deblokadi Ormuškog moreuza. Ta izjava odjeknula je u evropskim prestonicama, pa i u Berlinu, gde očigledno postoji oprez prema brzom svrstavanju.
Sve to zajedno ostavlja utisak savezništva koje formalno stoji čvrsto, ali u praksi sve češće pokazuje pukotine kada se dođe do konkretnih odluka.
Berlin, bar za sada, bira distancu uz zadržavanje političkog stava. Koliko dugo će takva ravnoteža moći da se održi, ostaje pitanje koje visi u vazduhu.
