Iran je u petak počeo evakuaciju svojih vojnih komandanta i ljudstva iz Sirije, što označava značajan preokret u njegovoj strategiji podrške režimu sirijskog predsednika Bašara al-Asada.
Odluka dolazi u trenutku kada se Asadova vlast suočava s intenziviranjem pobunjeničke ofanzive, koja preti da destabilizuje glavni grad Damask i dovede do potpunog sloma režima.
Prema izvorima bliskim iranskim vlastima, evakuisani su najviši komandanti iranskih snaga Kuds, elitnog spoljnog ogranka Revolucionarne garde, zajedno sa diplomatskim osobljem, njihovim porodicama i civilima. Evakuacija se odvijala putem kopnenih ruta ka Libanu i Iraku, kao i vazdušnim transportom do Teherana.
Iran priznaje svoje ograničene mogućnosti
Prema rečima istaknutog iranskog analitičara Mehdija Rahmatija, Iran je shvatio da ne može da nastavi podršku Asadovom režimu u situaciji kada sirijska vojska nije spremna da se bori.
„Ne možemo voditi bitke umesto njih, a vojna intervencija je sada van mogućnosti,“ izjavio je Rahmati, dodajući da je Iran odlučio da povuče svoje snage iz praktičnih i strateških razloga.
Iran je tokom građanskog rata u Siriji bio ključni saveznik Asada, šaljući savetnike, komandante i desetine hiljada boraca, uključujući Irance, Avganistance i Pakistance. Mnogi od njih, poput avganistanske brigade Fatemijun, sada su premešteni u Latakiju i Damask, što ukazuje na pokušaj da se sačuva preostala uporišta režima.
Rastući pritisak pobunjeničke ofanzive
Pobunjeničke snage, predvođene islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam, u poslednjih nedelju dana zauzele su ključne gradove Alepo, Homs, Hamu i Deir el-Zur, probijajući se do predgrađa Damaska. Ova dramatična ofanziva ugrožava iransku sposobnost da snabdeva oružjem Hezbolah u Libanu i podržava Asadov režim.
Zbog ovog razvoja događaja, dva najviša iranska generala raspoređena u Siriji bila su prisiljena da pobegnu u Irak, što je dodatno oslabilo prisustvo Irana na terenu.
Slabljenje ključnih saveznika
Uz Iran, Asadov režim se oslanjao i na podršku Rusije i libanskog Hezbolaha. Međutim, svi ovi saveznici suočavaju se s unutrašnjim i spoljnim izazovima. Ruska vojska je iscrpljena sukobom u Ukrajini, dok je Hezbolah suočen s ozbiljnim gubicima u sukobima s Izraelom.
Pritisak na Iran dodatno raste zbog učestalih izraelskih napada na iranske baze u Siriji, što ograničava njegovu sposobnost da upravlja situacijom. Ahmad Naderi, član iranskog parlamenta, upozorio je da bi gubitak Damaska doveo do urušavanja iranskog uticaja u Iraku i Libanu. „Iran mirno posmatra kako situacija izmiče kontroli,“ izjavio je Naderi, pozivajući na hitne akcije.
Ambivalentna poruka iz Teherana
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči posetio je Damask i obećao podršku Asadu, ali njegova izjava u Bagdadu u petak ukazuje na promenu tona. „Nismo gatare,“ rekao je Aragči. „Šta god da je Božja volja, to će se desiti.“
Ova dvosmislena izjava dolazi u trenutku kada Iran pokušava da pronađe balans između svojih regionalnih ambicija i realnosti na terenu. Povlačenje iz Sirije ne samo da označava prekretnicu u iranskoj politici već i potencijalno otvara put za nove geopolitičke dinamike u regionu.
Situacija ostaje izuzetno napeta, dok se sudbina Sirije i njenog režima odvija pod budnim okom međunarodne zajednice.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
