Administracija američkog predsednika Donalda Trampa dobila je ključnu pravnu podršku da krene u sprovođenje plana koji bi mogao iz temelja da promeni strukturu saveznih institucija.
Vrhovni sud SAD dao je zeleno svetlo administraciji da nastavi sa planiranim otpuštanjima zaposlenih u federalnim agencijama, što se tumači kao signal da dolazi period ozbiljne racionalizacije državne birokratije.
Odluka, koju su u utorak preneli mediji poput Aksiosa, poništava prethodnu zabranu koju je izdao savezni sudija u San Francisku, čime su otpuštanja bila privremeno obustavljena.
To sada otvara prostor Beloj kući da krene sa sprovođenjem Izvršne naredbe i pratećeg Memoranduma koji predviđaju značajna smanjenja broja radnika u institucijama poput Stejt departmenta i Ministarstva finansija. Procenjuje se da bi desetine hiljada ljudi mogle ostati bez posla.
Iako Vrhovni sud nije eksplicitno ocenio zakonitost konkretnih planova otpuštanja, u svom mišljenju – koje je ostalo nepotpisano – većina sudija navodi da „vlada verovatno ima dobre šanse da dokaže da su Izvršna naredba i Memorandum u skladu sa zakonom“. Ovo su potpisale i dve liberalne sudije, Sonja Sotomajor i Elena Kejgan, koje su se priklonile konzervativnoj većini, čime je odluka dobila dodatnu težinu.
Zanimljivo je da su te iste sudije, iako su dale podršku većinskom mišljenju, ostavile prostor za rezervu. Sotomajor je istakla da sud trenutno „nema osnova da razmatra“ kako će planovi otpuštanja zapravo izgledati u praksi, dok je jedina koja se oštro usprotivila – sudija Ketandži Braun Džekson – upozorila da je sud doneo „pogrešnu odluku u pogrešno vreme“.
Prema njenim rečima, izvršna odluka predsednika Trampa „obećava široka otpuštanja, obustavljanje brojnih saveznih programa i urušavanje velikog dela institucija koje je osnovao Kongres“. I to sve u trenutku kada, kako kaže, sud „ima vrlo ograničene informacije o stvarnom stanju na terenu“.
Ceo proces vuče korene iz Izvršne naredbe koju je Tramp potpisao u februaru. Tom naredbom federalne agencije su bile obavezane da sarađuju sa neformalnim Odeljenjem za efikasnost vlade – telom koje je, zanimljivo, predvodio Ilon Mask dok je imao savetničku ulogu u Beloj kući, pre nego što se povukao iz politike. Ideja je bila da se identifikuju suvišni sektori i smanji broj zaposlenih.
Nije prošlo mnogo pre nego što su stigle prve tužbe. U maju je federalni sudija iz San Franciska privremeno zaustavio proces otpuštanja, ocenivši da je neophodno dublje ispitati potencijalne posledice. Ta zabrana sada je ukinuta odlukom Vrhovnog suda.
Odluka bi mogla da donese ozbiljne promene u svakodnevnom radu saveznih službi, naročito ako se obistine upozorenja da bi brojni programi i usluge mogli biti ukinuti ili značajno smanjeni.
Dok jedni pozdravljaju ovo kao „krajnje vreme za reforme“ i „predugo odlaganu efikasnost“, drugi upozoravaju da bi posledice mogle biti dublje nego što se trenutno može sagledati.
U ovom trenutku ostaje otvoreno pitanje – da li će plan zaista ići u pravcu velikih otpuštanja ili je u pitanju sredstvo pritiska za reorganizaciju bez drastičnih rezova.
Kako god bilo, Trampova administracija sada ima pravnu podlogu da krene u ono što mnogi već nazivaju najkrupnijim zahvatom u federalnu strukturu u poslednjih nekoliko decenija. Šta će to konkretno značiti za američke radnike – još se ne zna. Ali zna se da će politička temperatura rasti.
Webtribune.rs
