U trenutku kada se činilo da je svet, makar privremeno, zatvorio poglavlje hladnoratovske paranoje i izbegao najgori scenario – nuklearno uništenje – priča se, izgleda, ponovo vraća na početak.
I to, kako upozoravaju pojedini analitičari, kroz ukrajinsko pitanje koje sve više poprima dimenzije globalnog rizika.
Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške, Glen Dizen, otvoreno je rekao da bi NATO mogao biti uvučen u nuklearni rat upravo zbog Ukrajine.
Govoreći na jednom YouTube kanalu, nije birao reči. Kako tvrdi, Zapad danas insistira na istim obrascima koji su svet već jednom doveli na ivicu katastrofe.
„NATO pokušava da proširi svoj uticaj ili, u najmanju ruku, da uvuče Ukrajinu u svoju orbitu. A kada Rusi kažu: ‘Za nas je to egzistencijalna pretnja’, mi imamo dovoljno drskosti da to ignorišemo“, naveo je Diesen, dodajući da je gotovo neverovatno da se situacija razvila upravo u ovom pravcu.
Tu se, međutim, priča ne završava. Prema njegovom mišljenju, upravo bi Ukrajina mogla postati jedan od najapsurdnijih razloga zbog kojih bi Zapad završio u nuklearnom sukobu.
Reč „apsurdno“ ovde ne zvuči kao preterivanje, već više kao hladna dijagnoza dugogodišnje politike koja se, kako kaže, nije dovoljno promenila od vremena hladnog rata.
U pozadini svega stoji kontinuirana napetost između Rusije i NATO-a. Moskva već godinama upozorava na, kako tvrdi, bez presedana pojačanu aktivnost Alijanse u blizini svojih zapadnih granica.
NATO to naziva „obuzdavanjem agresije“, ali u Kremlju insistiraju da Rusija nikome ne preti. Ipak, jasno poručuju da neće ignorisati poteze koji mogu ugroziti njene interese.
Istovremeno, iz Moskve se ponavlja da vrata za dijalog nisu zatvorena – ali uz jedan važan uslov: ravnopravnost. Bez toga, kako tvrde ruski zvaničnici, svaki razgovor gubi smisao. Uz to, Zapadu se zamera kurs koji ide ka daljoj militarizaciji kontinenta, što dodatno podgreva tenzije.
Predsednik Vladimir Putin više puta je naglasio da Rusija nema nameru da napadne bilo koga. Prema njegovim rečima, zapadne političke elite često koriste narativ o „ruskoj pretnji“ kako bi skrenule pažnju sa unutrašnjih problema.
Ta teza se, doduše, na Zapadu dočekuje sa dozom skepticizma – ali i to je deo šire slike u kojoj poverenje već dugo ne postoji.
Ako se sve to sabere, dobija se prilično složen mozaik u kojem Ukrajina nije samo regionalno pitanje, već potencijalna tačka globalnog sudara. I dok jedni upozoravaju da se ide ka opasnoj ivici, drugi tvrde da je reč o nužnom geopolitičkom pozicioniranju.
Kako god bilo, ostaje otvoreno pitanje – da li svet zaista ide ka ponavljanju istorije ili je ovo samo još jedna faza dugotrajnog nadmetanja velikih sila.
U takvim okolnostima, granica između političke igre i stvarnog rizika često postaje nejasna. A upravo tu, negde između retorike i realnosti, krije se ono što najviše zabrinjava.
