U najnovijem razgovoru objavljenom na Jutjubu, profesor Glen Dizen i bivši analitičar CIA Lari Džonson otvorili su niz tema koje poslednjih nedelja izazivaju ogromnu pažnju u geopolitičkim krugovima.
Analizirali su mogući novi rat između SAD i Irana, preko uloge Saudijske Arabije i Izraela, pa sve do pitanja da li se američka globalna dominacija nalazi pred istorijskim slomom.
Već na početku razgovora Dizen je postavio pitanje koje se poslednjih dana sve češće čuje u međunarodnim medijima – da li Vašington tokom trenutnog primirja zapravo pokušava da kupi vreme kako bi obnovio vojne kapacitete i pripremio novu rundu sukoba sa Iranom.
Džonson je odgovorio da su Sjedinjene Države praktično spremne za nove udare još od trenutka proglašenja primirja, ali da se sada suočavaju sa problemom koji ranije nisu imali – otporom Saudijske Arabije i drugih zalivskih država.
Prema njegovim tvrdnjama, Rijad više nije spreman da dozvoli korišćenje svoje teritorije za američke vazdušne operacije protiv Irana.
Posebno je izdvojio razgovor Donalda Trampa i Mohameda bin Salmana, tvrdeći da je saudijski prestolonaslednik odbio američke zahteve uprkos pritiscima iz Vašingtona.
Džonson je detaljno objasnio zašto Saudijska Arabija sada pokušava da izbegne bilo kakvu direktnu konfrontaciju sa Iranom. Kako je naveo, početak Hadžiluka i dolazak miliona muslimana u Meku predstavlja period u kojem Rijad ni po koju cenu ne želi destabilizaciju regiona.
Prema njegovim rečima, iranska strana je jasno poručila da bi svaka zalivska država koja pomogne američke operacije mogla postati legitimna meta odgovora Teherana.
Bivši analitičar CIA-e tvrdi da upravo to dramatično menja vojnu računicu Pentagona. Ako američke snage ne mogu da koriste saudijski vazdušni prostor, onda su primorane da operacije vode kroz Irak, što značajno sužava pravce kretanja i omogućava Iranu lakšu organizaciju protivvazdušne odbrane.
Džonson je objasnio da bi u tom slučaju Iran mogao da fokusira odbranu na mnogo užu teritoriju umesto na ogromnu liniju fronta, što bi dodatno povećalo rizik za američke i izraelske avione.
Posebno je naglasio opasnost za avione za dopunu goriva u vazduhu, tvrdeći da Iran ne mora nužno da obara F-35 letelice kako bi poremetio čitavu američku operaciju – dovoljno bi bilo da eliminiše tankere za gorivo.
Tokom razgovora Dizen je više puta ukazivao na to da mnoge zalivske države sada pokušavaju da pronađu novi balans između Vašingtona i Teherana.
Prema njegovim rečima, ukoliko Iran izađe kao relativni pobednik iz trenutne krize i zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom, države regiona neće želeti da ostanu na strani koja gubi uticaj.
Džonson je zatim govorio o pregovorima koji se, kako tvrdi, vode iza kulisa u Teheranu i Islamabadu. Posebno je istakao rastuću ulogu Pakistana, uz podršku Kine i Rusije, u pokušaju stvaranja novog bezbednosnog sporazuma za region Persijskog zaliva.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi Iran, Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Turska i Egipat postigli međusobni dogovor bez direktne kontrole Vašingtona, Sjedinjene Države bi prvi put posle mnogo decenija postale gotovo irelevantan faktor u tom delu sveta.
Veliki deo razgovora odnosio se i na pitanje sankcija Iranu. Dizen je ocenio da je možda jedina velika pregovaračka karta koju SAD još drže upravo mogućnost ukidanja sankcija, ali je Džonson odbacio mogućnost da Teheran više pristane na postepena obećanja Zapada.
On je podsetio na iskustvo sa nuklearnim sporazumom JCPOA i tvrdio da Iran više nema poverenja u zapadne garancije. Prema njegovim rečima, Teheran sada traži trenutno ukidanje sankcija i povratak zamrznutih sredstava, bez odlaganja i novih uslovljavanja.
Džonson je posebno naglasio da Iran ne planira da odustane od kontrole nad Ormuskim moreuzom. Govorio je o novim pravilima koja navodno uvodi Uprava za Ormuski moreuz Persijskog zaliva i tvrdio da će brodovi koji prolaze kroz taj prolaz morati da plaćaju određene takse i poštuju nove procedure.
Prema njegovim rečima, uprkos tvrdnjama Donalda Trampa o “gvozdenoj blokadi”, kroz moreuz i dalje prolaze desetine brodova, ali u mnogo manjem obimu nego ranije.
Džonson tvrdi da je saobraćaj smanjen na približno trećinu uobičajenog nivoa i da to već izaziva ozbiljne poremećaje na svetskom tržištu energije i sirovina.
U jednom od najzanimljivijih delova razgovora, Džonson je tvrdio da je priča o iranskom nuklearnom programu zapravo samo izgovor i skretanje pažnje sa pravih ciljeva Vašingtona.
On je rekao da bi SAD pokušavale da oslabe Iran čak i kada Teheran ne bi imao nikakav nuklearni program. Kao argument naveo je debatu u Kanadi između Džona Miršajmera i Stivena Volta sa jedne strane, i Viktorije Nuland i Majka Pompea sa druge, gde su se ponovo pojavile stare priče o “monstrumima” koje Amerika mora da zaustavi širom sveta.
Džonson je oštro kritikovao američku spoljnu politiku, tvrdeći da Vašington sistematski prikazuje Rusiju, Kinu i Iran kao pretnje kako bi opravdao sopstvene intervencije.
Posebno je napao Pompea zbog tvrdnji o Hezbolahu i Izraelu, navodeći podatke o broju žrtava i optužujući SAD i Izrael za najveće razaranje na Bliskom istoku u poslednjim decenijama.
Dizen je tokom razgovora pokušavao da razgovor prebaci na širu geopolitičku sliku. On je ocenio da se trenutna kriza ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg procesa raspada hegemonističkog sistema koji je dominirao nakon Hladnog rata.
Prema njegovim rečima, Zapad je poslednjih trideset godina ignorisao bezbednosne interese drugih velikih sila i pokušavao da nameće pravila kroz NATO ekspanziju i sistem blokovske politike. Dizen tvrdi da je upravo to dovelo do današnjih sukoba i ubrzalo prelazak sveta ka multipolarnom poretku.
Džonson je otišao još dalje, tvrdeći da se američki finansijski sistem nalazi pod ogromnim pritiskom. Govorio je o rastu američkog duga, smanjenju poverenja u američke obveznice i postepenom slabljenju petrodolara.
Posebno je istakao da sve više država prelazi na trgovinu u nacionalnim valutama, uključujući kineski juan, dok se američki dolar sve manje koristi u energetskim transakcijama. Kao primer naveo je iranske zahteve da se prolaz kroz Ormuski moreuz plaća u rialima ili juanima.
Sagovornici su se dotakli i mogućeg sukoba između Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua. Dizen je pomenuo informacije o navodnim nesuglasicama između Vašingtona i Tel Aviva oko daljeg nastavka rata, dok je Džonson ocenio da Izrael može vršiti veliki politički pritisak na Trampa, ali da čak ni američki predsednik više ne može ignorisati realna vojna ograničenja na terenu.
Na kraju razgovora, Glen Dizen je ocenio da bi eventualni poraz SAD u sukobu sa Iranom imao posledice daleko šire od samog Bliskog istoka. Prema njegovim rečima, to bi označilo kraj ere u kojoj je jedna sila mogla sama da diktira pravila ostatku sveta.
Lari Džonson je zaključio da nijedna imperija ne odustaje od dominacije bez borbe, ali da se Amerika danas suočava sa problemima koje više ne može lako da kontroliše – rastućim dugom, slabljenjem industrijske baze, gubitkom poverenja saveznika i ubrzanim ekonomskim povezivanjem zemalja globalnog juga mimo američkog sistema.
