Iako Amerika sve glasnije preti uvođenjem novih sankcija protiv kompanija koje učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, stručna javnost sigurna je da je u pitanju isključivo metod ucenjivanja od strane Vašingtona.
Šta je posredi — unutarpolitička trgovina u Vašingtonu, metod ucenjivanja Nemačke ili signal Rusiji u vezi sa Ukrajinom.
Nakon najave američkog ministra energetike Rika Perija da Vašington priprema novi set sankcija protiv kompanija koje su uključene u izgradnju ovog gasovoda kojim će se ruski gas dopremati do Nemačke, oglasio se zvanični Berlin.
[adsenseyu1]
„Principijelno odbacujemo eksteritorijalne sankcije“, izjavila je predstavnica Ministarstva ekonomije Nemačke.
Ni sama američka stručna javnost nije poverovala u pretnje Vašingtona — renomirani spoljnopolitički stručnjak i rukovodilac istraživačke kuće „Jurejža grup“ Ijan Bremer mišljenja je da do tih sankcija najverovatnije uopšte neće ni doći, te da su daleko izvesnija nastojanja Brisela da eventualno prikoči izgradnju usvajanjem nove gasne regulative.
I Rejčel Zijemba iz Centra za novu američku bezbednost ne veruje u mogućnost uvođenja sankcija, već tvrdi da su reči Luka Perija u Kijevu svojevrsna diverzija.
„Mogu tri stvari da budu u pitanju — da je izjava Perija metod pregovaranja sa Nemačkom oko drugih važnih pitanja, zatim da se na ovaj način skreće pažnja američkog Kongresa koji planira da uvede daleko opsežnije sankcije protiv Rusije, čime bi se predsednik Donald Tramp saterao u ćošak, ili pak jednostavno signal za Rusiju izrečen tokom inauguracije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da će i nova vlast biti antiruski nastrojena“, tvrdi ona.
Politički analitičar Nikolaj Starikov za Sputnjik objašnjava da, štagod pričali ili pretili američki zvaničnici, SAD se trenutno nalaze u veoma složenoj situaciji i to zahvaljujući sopstvenim egoističnim interesima.
Kako sugeriše, Amerika pokušava da blokira izgradnju „Severnog toka 2“ ne da bi zaštitila Evropu, već zbog ličnih interesa. Jedan od razloga zbog čega se protivi ovom gasovodu je što se putem para iz tranzita gasa kroz Ukrajinu finansira antiruski režim u Kijevu, a ukoliko prestanu da kaplju iz tranzita gasa, i pritisak iz Kijeva će početi da jenjava.
Starikov, međutim, podseća i na situaciju iz doba Sovjetskog Saveza, kada je u toku takođe bila izgradnja gasovoda do Nemačke, te da je ovo samo nastavak te „ekonomske drame“. Naime, tada se po istom scenariju gradio gasovod do Nemačke, doduše ne preko mora već kopnom, te je Amerika pokušavala na sve načine da stopira taj projekat. Na kraju krajeva, Amerika nije uspela da blokira izgradnju, a tadašnji nemački kancelar Vili Brant, koji je aktivno lobirao za izgradnju gasovoda, dobio je Nobelovu nagradu za mir.
[adsenseyu4]
„Mislim da će se i ova situacija danas takođe razvijati po ovom scenariju“, dodaje on.
I nezavisni stručnjak za energetski sektor Dmitrij Adamidov mišljenja je da su ovo samo puste pretnje, te kaže da je nemoguće sve ovo izvesti a da Amerika u potpunosti ne promeni odnos prema Nemačkoj, ali i Evropi u celini, što je malo verovatno da će učiniti.
„Američki činovnik ovim izjavama samo izvršava svoju svetu misiju. On je dobio nalog da uloži maksimalan napor kako bi osujetio projekat, i on to radi. Amerika nema druge poluge moći, sve što je pokušavala dosad pokazalo se neefikasnim, a to se vidi i iz zvanične reakcije Nemačke. Amerika već ima otvoren takozvani ekonomski front sa Kinom, ne treba joj još jedan sa Evropom“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Miloš Ćurčin (Sputnik)
