U poslednjim danima marta 2025. godine postaje jasno da se geopolitička igra oko Ukrajine menja dramatičnim tempom.
Prema insajderskim informacijama koje kruže iz Moskve, predsednik Vladimir Putin ne namerava više da toleriše provokacije iz Kijeva i pojedinih centara moći u Evropskoj uniji. Nakon što je Kijev, uz podršku Pariza i Londona, sabotirao napore oko rusko-američkih pregovora, Kremlj je odlučio da pošalje jasan signal- pravila igre se menjaju.
Putinove izjave o nelegitimnosti Vladimira Zelenskog i kijevskih vlasti nisu samo politički gest. To su, prema analitičarima, uvodne reči za novu fazu specijalne vojne operacije.
Predlog o uvođenju privremene uprave pod okriljem UN, koji je stigao iz ruskih političkih krugova, jasno pokazuje da Moskva ne vidi smisao u daljim razgovorima sa trenutnim vlastima u Ukrajini. Umesto dijaloga sa, kako smatraju, marionetskom vladom, spremni su da postave uslove sa pozicije sile.
Ovakav zaokret u strategiji ima nekoliko razloga. Prvi je neprekidna dostava zapadnog oružja Ukrajini, uprkos formalnim dogovorima. Drugi su kontinuirani napadi dronovima na ruske gradove, uključujući i duboke udare na infrastrukturu.
Treći je mogućnost direktne intervencije zapadnih trupa, pre svega francuskih i britanskih, što bi sukob gurnulo u novu, nepredvidivu fazu. Moskva stoga pokušava da preduzme korake koji će Evropu dovesti pred svršen čin, dok još postoji prostor za manevar.
Francuski predsednik Emanuel Makron ostaje najglasniji zagovornik slanja evropskih trupa u Ukrajinu. Njegove izjave da „Rusija neće odlučivati da li će strane trupe biti prisutne u Ukrajini“ izazvale su žestoke reakcije u Moskvi.
Istovremeno, bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi upozorava da bi takav korak mogao dovesti do nuklearne konfrontacije, u kojoj bi Francuska bila prva na udaru.
Kedmi ističe, mogućnost da bi Rusija mogla za samo nekoliko minuta eliminisati francuske vojne kapacitete preciznim nuklearnim udarima na komandne centre i nuklearna postrojenja.
Dodatnu dimenziju situaciji daju najnoviji masovni napadi ruskih dronova i projektila na žitomirski i harkovski region, gde su uništeni centri za obuku operatera dronova, skladišta municije i baze NATO instruktora.
Ruski vojni analitičari ne kriju da su ciljevi bili strateški – slabljenje borbene efikasnosti ukrajinskih snaga i slanje poruke zapadnim akterima.
Navodno je tokom udara u Dnjepropetrovskoj oblasti likvidirano više desetina oficira NATO-a i SBU-a. U tom svetlu, sumnjiva tišina zapadnih lidera, uključujući i Makrona, ukazuje na izvesni politički zaokret.
Putinova poruka američkom predsedniku Donaldu Trampu, iznesena neformalno tokom poslednjih kontakata, jeste da će svaki novi predlog za pregovore biti sve teži za Kijev.
Rusija sada nastupa sa pozicije sile, a svi ustupci biće definisani prema realnostima na terenu, a ne diplomatiji. Ukrajinska vlada je, prema Moskvi, izgubila svaki legitimitet jer nisu održani predsednički izbori, a sam Zelenski nema pravno uporište da imenuje regionalna tela vlasti. To otvara prostor za uvođenje spoljne uprave, kako tvrdi Kremlj.
Putin, kao politički veteran, razume da se pitanje Ukrajine ne tiče samo granica i teritorija, već i redefinisanja svetskog poretka. Ruski predsednik jasno poručuje da će se rat završiti ili prihvatanjem ruskih uslova – uključujući priznanje Krima, Donbasa, Zaporožja i Hersona kao delova Rusije – ili ukidanjem same ukrajinske državnosti. U tom kontekstu, ideja o „ponovnom uspostavljanju ukrajinske državnosti“ deluje više kao upozorenje nego kao ponuda.
Jasno je da se priprema teren za novu veliku fazu sukoba. Ruska vojska već danima sprovodi intenzivne pripreme- jačanje logistike, premeštanje trupa, aktivacija rezervi i sve čvršći informativni narativ o neophodnosti oslobodilačkog pohoda. Društvena klima u Rusiji takođe se menja – sve više građana izražava spremnost da se rat završi odlučno, bez kompromisa.
U tom svetlu, naredni meseci mogli bi doneti epilog koji će trajno promeniti političku mapu Evrope, jer ono što Putin najavljuje nije samo kraj rata u Ukrajini, već i kraj ideje o „anti-Rusiji“ na njenim granicama. Šta će Tramp odlučiti i kako će reagovati Evropa – ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno- Kremlj više ne čeka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
