[adsenseyu2]
Vrlo je verovatno da je posada Germanwings-a mogla da uđe u kabinu u bilo kom trenutku. Ova sposobnost je normalna za A320, a avio-kompanija nije obavestila javnost o tome da je ovaj sistem programiran drugačije.
Ta informacija je inače „poverljiva“ pošto bi u teoriji mogla pomoći otmičarima aviona. Problem je što avione ne kradu otmičari već bezbednosne agencije. Scenario sa otmičarima je pogodan za televiziju i ostale medije, pošto „mrtvi ljudi ne govore“.
Ova priča o samoubistvu je u suštini ista priča sa malo drugačijim zapletom, tvrdi Gordon Daf nezavisni kolumnista.
Sprovedeno je istraživanje o funkcionisanju vrata kabine aviona A320, tj. pregledano je uputstvo za upravljanje. Predstavljamo vam isečak uputstva za letenje koje je izdala kompanija Royal Jordanian Airlines:
„Vrata sa šarkom koja se otvaraju ka napred razdvajaju kabinu od putnika. Vrata poseduju tri električna sistema za zaključavanje koje kontroliše osoblje. Pri normalnim uslovima, kada su vrata zatvorena, ona se automatski zaključavaju. Kada postoji zahtev da se uđe u kabinu, osoblje može da odobri ulaz otključavanjem vrata, koja ostaju zatvorena dok se ručno ne otvore.
[adsenseyu4]
Ako osoblje ne odgovara na zahtev za ulaz, vrata može otključati osoblje kabine ukucavanjem šifre od 2-7 cifara (koju programira avio-kompanija) na tastaturi“.
Takođe postoji mogućnost vremenskog odlaganja koje onemogućava tastaturu za unos šifre, a koje avio-kompanija može programirati po izboru.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3E17″]Obzirom na neformalnost Germanwings-a, vrlo je verovatno da ovo vremensko odlaganje nije bilo programirano u tastaturu. To znači da je posada kabine, odnosno pilot i kopilot, mogla u svakom trenutku da ukuca šifru za ulazak u kabinu i uđe čak i ako su vrata bila zaključana.[/stextbox]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“2919FF“]U međuvremenu, postoji još jedna informacija koja nije objavljena. Naime, navodi se da je pilot lupao u vrata kabine, pokušavajući da uđe unutra i mejnstrim mediji su odmah preneli ovu verziju priče. Međutim, navodi se i da vazdušna kontrola nije mogla da stupi u kontakt sa posadom iako su svi članovi posade kod sebe imali satelitske telefone.[/stextbox]
Umesto da lupa na vrata, pilot je jednostavno mogao da razgovara sa NORAD-om (Severnoamerička bezbednosna komanda vazdušnog prostora), koji bi se postarao za prinudno sletanje aviona.
Prema uputstvu za letenje, u slučaju da je nekom od putnika potrebno ukazati medicinsku pomoć, osoblje aviona će pitati putnike da li je u avionu prisutan neko ko je stručan za to, a ako je odgovor negativan, obaveštavaju se medicinske agencije putem satelitskog telefona radi informisanja o tome šta treba učiniti.
Sistem za sprečavanje otmice
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF370F“]Postoji sistem koji je u upotrebi već godinama, a koji sprečava avione da budu oteti i namerno slupani u određenu metu.[/stextbox]
U slučaju da je ovakva situacija neizbežna, sistem je programiran da predvidi sudar u oblasti u kojoj će doći do najmanje kolateralne štete.
Nakon svega ovoga, priča o samoubistvu postaje prilično nesvarljiva, zar ne?
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
