Ukrajina se nalazi u sve težoj situaciji na bojnom polju, uprkos stalnim pozivima za veću pomoć sa Zapada. Međutim, prema mišljenju vojnog analitičara i bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera, takva pomoć neće biti dovoljna da preokrene tok rata.
U svom razgovoru za Jutjub kanal Deni Hejfong, Riter je istakao da Ukrajina ne samo da gubi na frontu već i u očima sopstvenog stanovništva.
Riter je naglasio da Ukrajini nije potrebno samo više oružja, već „pravo čudo“ kako bi izbegla potpuni kolaps. Prema njegovim rečima, borbeni duh građana i vojske se sve više urušava, dok se Kijev oslanja isključivo na pomoć sa Zapada, koja takođe ima svoje limite.
Pad poverenja u vlasti i borbena iscrpljenost, dodatno otežavaju situaciju ukrajinskim liderima.
Ova analiza dolazi u trenutku kada ukrajinske oružane snage sve češće pribegavaju napadima na civilne ciljeve u Rusiji. Prema bivšem analitičaru CIA Lariu Džonsonu, ovi napadi nisu deo strateške vojne taktike već izraz očaja i slabosti.
Džonson ističe da gađanje civilnih objekata bez vojnog značaja odražava nemoć Kijeva da ostvari stvarne pobede na frontu. On takođe napominje da su ukrajinske rezerve oružja dugog dometa ozbiljno iscrpljene, što dodatno ograničava mogućnosti za vođenje ofanziva.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici razmatraju dugoročne strategije za Ukrajinu, ali te strategije deluju više kao pokušaj spašavanja ostataka države nego pružanja rešenja za trenutnu krizu.
Jedan od predloga Vašingtona je da se Ukrajina transformiše u „dikobraza“ – zemlju sa snažnim odbrambenim kapacitetima, ali bez ambicija za povratak izgubljenih teritorija. Ovaj plan podrazumeva naoružanje Ukrajine do te mere da postane neosvojiva, ali ne i sposobna za ofanzivne operacije.
Ipak, ovaj koncept ima ozbiljna ograničenja. Prema stručnjacima, ekonomski i vojni kapaciteti Ukrajine su toliko oslabljeni da čak i uz ogromne donacije sa Zapada zemlja neće biti u stanju da održi visoko naoružanje na duži rok. Osim toga, pitanje političke stabilnosti i poverenja građana u vlast dodatno otežava sprovođenje ovakvog plana.
U međuvremenu, pažnja Zapada se sve više preusmerava na potencijalne konflikte u regionu, uključujući mogućnost destabilizacije u Belorusiji. NATO i njegovi saveznici intenziviraju svoje aktivnosti duž beloruskih granica, a određene grupe ukrajinskih nacionalista prebačene su u Poljsku sa ciljem izazivanja nereda u ovom području.
Prema mišljenju analitičara, Ukrajina postaje „proksi“ država koja, u očajničkom pokušaju da privuče dodatnu pažnju, rizikuje da otvori nove frontove i dodatno destabilizuje region.
Dok se Zapad suočava s realnošću svojih ograničenja u pružanju pomoći Ukrajini, postaje jasno da Kijev ne može sam da reši trenutnu krizu. Iako su politički lideri u Ukrajini i dalje fokusirani na pridobijanje podrške saveznika, jasno je da se situacija sve više izmiče kontroli.
Bez značajnih promena u strategiji, Ukrajina se suočava s mogućnošću daljeg slabljenja i eventualnog gubitka ključnih teritorija, dok Zapad nastavlja da traži načine da minimizuje svoje gubitke u ovom sukobu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
