Autor: Sergej Išćenko
Pojavila se vest koja – ako se pokaže njena istinitost – može korenito da promeni vojno-političku situaciju ne samo na Bliskom istoku, već i u svetu u celini.
Telekanal Al-DŽazira prva, a za njom i izvori u iranskoj opoziciji, objavila da je veoma verovatno da je Iran, u dubokoj tajnosti, nedavno izveo prvu podzemnu probu svoje atomske bombe.
Nakon toga, u subotu je omanski profesor Hamud Al-Nufli objavio na internetu:
„Iran bi uskoro mogao da objavi da ima nuklearno oružje, što će izazvati veoma veliki šok u Izraelu, na Zapadu i kod onih koji su pod njegovom zaštitom“.
Zbog jedne činjenice na ovo ne treba gledati kao na novinarsku „patku“.
Prošle nedelje su seizmolozi u Jermeniji, koja je sused Irana, snimili čudan zemljotres jačine 4,4 stepena Rihterove skale, čiji je epicentar bio u slabo naseljenoj persijskoj provinciji Semnan.
„Signali“ koje su jermenski senzori fiksirali zapravo su izgledali krajnje neobično.
Stručnjaci ukazuju da za vreme običnih zemljotresa sve počinje serijom podrhtavanja tla manjeg intenziteta. A da tek potom sledi glavi i najmoćniji udar.
Posle njega se sve postepeno smanjuje.
Međutim, ono što je iz Semnana stiglo do Jermenije izgledalo je sasvim drugačije.
Krivulja podzemnih udara u Iranu je ne samo iznenada, nego i trenutno skočila „u nebo“. A odmah potom je sve preestalo.
Kao da se ništa nije dogodilo.
Sve to je izgledalo krajnje sumnjivo. Uostalom, previše je liči na ono što su snimile seizmološke stanice (Indije) tokom prvih podzemnih nuklearnih proba u Pakistanu 1998. godine.
Tada je, kako se kasnije ispostavilo, u pustinji Karan, eksplodirala pakistanska plutonijumska bomba snage 20 kilotona TNT.
Ako pretpostavimo da Teheran ima nuklearno oružje, onda mnogi događaji poslednjih meseci na Bliskom istoku dolaze na svoje mesto.
Postaje objašnjivija i žurba sa kojom je Izrael intenzivirao neprijateljstva u regionu u očiglednom pokušaju da stvori razloge za brzo pokretanje masovnih razoružavajućih raketnih i bombaških napada ne samo protiv Hezbolaha, Libana i Jemena, već i protiv Irana koji ih podržava.
Objašnjiviji je i iznenadni oprez Sjedinjenih Država u vojnoj podršci takvim očajničkim koracima Tel Aviva.
Da li su zapadni saveznici nešto unapred saznali i ozbiljno se zabrinuli za sudbinu hiljada svojih vojnika i oficira u bliskoistočnim vojnim bazama?
Moguće je.
Podsetimo se zato pisanja londonskog Times od 3. oktobra.
Sa pozivanjem na britanski MI-6 i izraelske obaveštajne službe, taj list je objavio da će Teheran do aprila 2025. godine raspolagati sa desetak nuklearnih bojevih glava spremnih za borbenu upotrebu.
Za ovu informaciju odabrao je najkompetentnijeg komentatora – bivšeg zamenika direktora IAEA Oli Hajnonen.
A evo šta je on rekao:
„Prvi primerak nuklearne naprave možda u Iranu je već primljen. Teheran bi, zapravo, mogao da ima deset nuklearnih bojevih glava potencijalno spremnih za upotrebu već do aprila 2025… Iran je povećao svoje zalihe do 60 odsto obogaćenog uranijuma na skoro 165 kilograma. To je 20 kilograma više nego što je posmatrač UN izvestio u maju.
Eventualna upotreba atomskog oružja značila bi preveliki rizik za Teheran, pa je moguće da će Islamska Republika svoju bombu držati samo kao „adut“ u pregovorima. Izrael prati napore Irana da napravi nuklearnu bombu i čini se da priprema preventivni napad koji će proglasiti za odmazdu“.
Američki list The New York Times je 24. juna 2024. je upozorio na potpuno istu mogućnost:
„Dok je ostatak sveta zabavljen ratovima u Gazi i Ukrajini, Iran je bliži nego ikada mogućnosti proizvodnje nekoliko vrsta nuklearnog oružja. Naglo poslednjih nedelja povećava brzinu kojom može da proizvodi nuklearno gorivo. U objektu zakopanom tako duboko da je praktično nedodirljiv za bombe koje razbijaju bunkere“.
Iranska vladajuća elite po prvi put napušta višedecenijsko insistiranje da je njen nuklearni program isključivo u miroljubive svrhe. Umesto toga, javno demonstrira logiku posedovanja bombe, tvrdeći da nedavne razmene raketa sa Izraelom naglašavaju potrebu za mnogo snažnijim sredstvom odvraćanja.
Ako Iran zaista već ima nuklearnu bombu, onda njegovo podzemno testiranje u polupustinjskom oblasti izgleda sasvim logično, a sama bomba se pojavila u pravom
trenutku za Teheran. Jer, sada bi Zapad mogao spustiti ton u pregovorima sa njim. Kao što se, na primer, dogodilo u sličnoj situaciji sa Severnom Korejom.
Već se nameće pitanje: da li će Teheran, ako se situacija usija, imati dovoljno odlučnosti da učini poslednji korak i pritisne „crveno dugme“?
Obraćam pažnju na – na prvi pogled – tajanstvene i orijentalne reči duhovnog vođe Irana Ali Homenija upućene sunarodnicima. Pune su skrivenih religioznih značenja, a na svom sajtu ih je objavila poznata orijentalistkinja Karine Gevorgjan:
„Budite mirni. Svi događaji koje posmatrate deo su teškog puta ka vrhu. Ne bi trebalo da kolebate. Ako želimo da stignemo na vrh Tohal ili Damavand (planine u Iranu), na putu će
biti rupa, kamenja, vetra, dima, gasova i tako dalje. Ali, mi se uspinjemo. Mi se uspinjemo. Ne morate da brinete, ovi događaji su prirodni. U stvari, da je ovaj put bez poteškoća, tada bi trebalo brinuti.“
Ovo svako može shvatiti kako hoće. Ali ostaje gadna jeza niz leđa. Bar kod mene.
Činjenica je da Teheran već ima sredstva za lansiranje nuklearnog oružja koje je sposobno da savlada različite sisteme protivraketne odbrane dokazano je iranskim raketnim napadom na Izrael 1. oktobra.
Gvozdena kupola je propustila nekoliko teških udara i to je priznato u Tel Avivu.
Utoliko je vest iz Jermenije košmarnija za Izrael.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
