Komentarišući tok razgovora o reformi izbornog zakonodavstva u BiH, jedan od hrvatskih lidera Ilija Cvitanović, predsednik HDZ 1990, izjavio je da je poslednja opcija koja će biti razrađena — elektorski način izbora članova Predsedništva BiH.
Ovaj „američki model“ je crvena linija preko koje RS ne sme da pređe, jer bi to značilo njen politički poraz.
Na ovaj način, članovi Predsedništva BiH birali bi se kao američki predsednik, posredno — građani ne bi birali njih, već predstavnike koji bi kasnije, okupljeni u jedno telo kao što je u SAD elektorski koledž, birali članove Predsedništva.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Prema Cvitanovićevim rečima, elektorski način izbora članova Predsedništva bio bi „kombinacija direktnog i indirektnog izbora… koji bi nosio te pondere vrednosti po područjima gde živi koliko kojeg stanovništva i na način, kako je to (Metju) Palmer protumačio, da bi on predstavljao potpuno legitimno zastupanje u Predsedništvu BiH i da bi bilo jasno da hrvatski narod bira hrvatskog, bošnjački bošnjačkog, srpski srpskog člana“.
Način izbora članova Predsedništva — Srpska ima crvene linije
Ipak, eksperti iz Republike Srpske smatraju da je ovakav način izbora neprimenjiv i nije u interesu za Republiku Srpsku. Prema rečima eksperta za politički sistem Vlada Simovića, za Republiku Srpsku svako rešenje izbora članova Predsedništva, osim direktnog izbora, predstavljao bi politički poraz.
„Svaka druga opcija potpuno je neprihvatljiva za Republiku Srpsku. Nije reč o nekakvom kapricu srpske strane, već je reč o bitnoj nadležnosti, bitnom političkom segmentu za Republiku Srpsku. Njoj je u interesu da ima direktno izabranog predstavnika sa svog prostora i iz svog entiteta. To je pravo koje je Srpska dobila u Dejtonu i to je crvena linija ispod koje ne može ići“, smatra Simović.
Problem sa izbornim zakonodavstvom nema Republika Srpska, već Federacija i Srpska ne sme da dozvoli da se problem prelije i na nju, dodaje on.
Suština je, prema njegovima rečima, da se hrvatska i bošnjačka strana dogovore kako da reše međusobne probleme, a ne da Republika Srpska bude kolateralna šteta tog spora, a predlog da se članovi Predsedništva biraju putem elektora upravo vodi ka tome.
Hrvati i Bošnjaci nek se dogovaraju…
Elektorski način izbora nije primenjiv na području Republike Srpske zbog toga što u njoj ne postoje okolnosti koje zahtevaju način promene, ne samo člana Predsedništva BiH iz Federacije BiH, nego i Veća naroda Parlamenta FBiH, kaže profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo Radomir Lukić.
„Kako su okolnosti različite, nema nikakve potrebe da se i kod nas primenjuje model izbora elektora, pa da elektori biraju člana Predsedništva. Za nas je prihvatljiv samo neposredan izbor od strane celog biračkog tela Republike Srpske“, kategoričan je Lukić.
Ustav BiH, kao i Aneks 3 Dejtonskog sporazuma koji je posvećen izborima, ne govore ništa o tome da li entiteti mogu da izbore za članove Predsedništva urede na različite načine, dodaje Lukić.
„To je stvar koja se može urediti na različite načine, u zavisnosti od okolnosti. Nema nikakve pravne zapreke da to bude drugačije“, ističe on.
Sa Lukićem se slaže i politikolog Miloš Šolaja — sve je stvar dogovora — kako bude dogovorena reforma izbornog zakonodavstva, tako će biti, kaže on. Zato i pretpostavlja da je Cvitanović mislio samo na izmene izbornog sistema u Federaciji BiH, kako bi se izbegle manipulacije, odnosno ponavljanje „slučaja Komšić“.
„Suština izmena izbornog zakona i jeste u tome što Hrvati ne mogu da dobiju svog legitimnog predstavnika u Predsedništvu, nego manipulacijom Bošnjaka dobijaju ’poslušne Hrvate‘, kakav je Komšić, koji zastupa bošnjačku politiku“, objašnjava Šolaja.
On dodaje da je direktan izbor člana Predsedništva najdemokratskiji način izbora, te stoga elektorski način izbora člana Predsedništva nije u interesu Republike Srpske.
Nikola Joksimović (sputnik)
