Analizu pod naslovom „Kraj svetskog poretka kakav poznajemo“, objavio je CNN, navodeći da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance.
S jedne strane pripadnici vlasti objašnjavaju zbog čega je došlo vreme za povlačenje iz Avganistana, a sa druge uveravaju kako je vreme da se stane uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Ukrajina nagomilala više od 100.000 vojnika.
Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i to kao saveznici.
Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.
Istočna Evropa
Čak 30 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika.
Vladimiru Putinu naročito smeta postsovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 85.000 američkih vojnika u stanje vojne pripravnosti, kako bi odvratila Rusiju i uverila članice NATO u odlučnost Amerike.
Zapadna Evropa
Američkom uticaju je potrebna podrška. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata s Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupela pretnju Rusije, koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim plinom.
Azija
Azija testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što su SAD sa Japanom premestili flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u sklopu vojne vežbe.
Bliski istok
Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazdušnoj bazi Al-Dahra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici.
Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vodstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.
Uloga Amerike
Sve gore avedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD osećaju slabost i vide prostor za napredak.
„Izazovi pred autoritetom SAD stižu trenutku kad u inostranstvu postoji opšte raširena percepcija da Vašington više nije ona sila koja je bila u drugoj polovinii 20. veka“, piše CNN-ov analitičar Stiven Kolinson.
„Uprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se ‘Amerika vratila’, haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni u poslednjih 20 godina rata u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu s tezom da bi Vašington iz političkig razloga mogao posustati u ispunjavanju svojih strateških obaveza“, dodaje Kolinson.
Faktor zvani Putin
Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.
Iako niko sa sigurnošću ne zna šta tačno Putin želi, Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za Njujork tajms piše kako zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: „Putin želi da iseli Sjedinjene Države iz Evrope“.
Džil Doherti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, saglasna se sa time. „Rusija želi da ponovo odigra završetak Hladnog rata“. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji, koji formiraju stavove ruske javnosti.
Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše američki list Hil. Putin „veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju napolju“.
Na tenzije oko Ukrajine, piše Hil, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.
Izazovom koji je nametnuo NATO-u, Putinova agresija u Ukrajini mogla bi da zapreti „celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenost zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali u mnogo većoj razmeri“.
Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije
Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope.
Kako za CNN Biznis piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni tok 2, koji u Nemačku dovodi ruski plin i pritom zaobilazi Ukrajinu.
Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka po pitanju uključivanja Severnog toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.
„S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni tok postao je sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a“, piše Kristine Berzina.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
(index.he,b92.net)
