Na današnji dan ne postoji intrigantnija letelica od automatskog izviđačkog aviona Ministarstva odbrane SAD-a X-37B.
O njegovim funkcijama i ciljevima misija i dalje postoji više glasina nego potvrđenih činjenica. Ovo su najzanimljivije informacije.
Osnovne činjenice
Višekratni X-37B, koji podseća na umanjenu verziju šatla, kreiran je od strane NASA-e 1999. godine. Dugačak je oko 8,8 metara i visok 2,9 metara, sa rasponom krila od nešto manje od 4,6 metara. Poletna masa letelice je 4990 kilograma.
Lansiranje se vrši uz pomoć rakete-nosača. Kada se nađe u orbiti, može samostalno manevrisati i na kraju sleteti na pistu na Zemlji po „avionskom tipu“. Može raditi na orbitama od 240 do 805 kilometara.
Trenutni rekord boravka u orbiti (peta misija) iznosi 780 dana — više od dve pune godine. Šta je letelica radila sve to vreme, ostaje misterija. NASA je 2004. godine prenela dva aparata X-37B Agenciji za napredne odbrambene istraživačke projekte Pentagona (DARPA).
Na kraju, posle mnogih godina eksploatacije od strane vazduhoplovnih snaga SAD-a, X-37B su prešli (2020. godine) u nadležnost nedavno formiranih Svemirskih snaga.
Niko tačno ne zna šta oni rade u orbiti
Poznato je da je pomoću X-37B izvedeno već 6 misija, čija istinska svrha i dalje ostaje tajna.
Pripisuju im se mnoge funkcionalne mogućnosti. To su banalno daljinsko sondiranje Zemlje, kao i postavljanje supertajnih špijunskih satelita, za šta se koristi tovarni prostor.
Predlagane su i egzotičnije verzije. Izražena su mišljenja da X-37B može biti bombarderska letelica iz svemira, sredstvo za praćenje kineske svemirske stanice ili sredstvo koje omogućava američkoj vojsci da se meša u rad satelita drugih zemalja. Ipak, mnogi stručnjaci su ove ideje odbacili, izjavivši da bi takva funkcionalnost zahtevala preveliku količinu goriva.
Može biti lansiran raketom od SpaceX-a
Dok X-37B obično poleti uz pomoć rakete-nosača Atlas V (da, da, opet ruski motori) od United Launch Alliance, on uopšte nije vezan za nju. Na primer, lansiranje pete misije (one koja je trajala više od dve godine) 2017. godine vojska je realizovala koristeći raketu-nosača Falcon 9 od kompanije SpaceX.
Na X-37B mogu se izvoditi eksperimenti u automatskom režimu
Neposredno pre poslednjeg lansiranja X-37B 2020. godine američka vojska je saopštila da je izviđačkom avionu pridodat novi servisni modul, koji omogućava izvođenje velikog broja eksperimenata u orbiti.
„Uključivanje servisnog modula u ovu misiju omogućava nam da nastavimo širenje mogućnosti svemirske letelice i sprovođenje više eksperimenata nego tokom bilo koje prethodne misije.“
NASA je izjavila da su eksperimenti izvođeni i tokom prethodne misije X-37B, ali ovo je bio prvi put da je vojska otkrila bilo kakvu informaciju o takvom opterećenju, saopštivši da je postavljen mali satelit poznat kao FalconSat-8, koji je sadržao pet eksperimentalnih korisnih tereta, od kojih su neki razvijeni od strane vazduhoplovnih snaga SAD-a, a neki od strane NASA-e.
Jedan od njegovih zadataka je da nervira Rusiju i Kinu
Tokom diskusije na Forumu za bezbednost u Aspenu 2019. godine bivša ministarka vazduhoplovnih snaga Hizer Vilson je izjavila da X-37B može leteti dovoljno nisko kako bi koristio Zemljinu atmosferu za promenu svoje orbite.
Ona je naglasila sa samozadovoljnim osmehom na licu da su manevri letelice specijalno dizajnirani da „izlude protivnike kao što su Rusija i Kina, jer neće moći tačno da predvide kako će se ponašati“.
Razvijana je i verzija za pilote, ali da li je ikada stvorena?
Još 2011. godine Boeing je proučavao različite konstrukcije transportnih sredstava, u koja bi na kraju mogao da se transformiše X-37B.
U članku inženjera kompanije Artura Granca pod nazivom „Orbitalni testni aparat X-37B i derivati“ pominje se verzija pod nazivom X-37C, koja bi trebala biti veća kako bi postala pilotirana. Od tada se informacije o X-37C nisu pojavljivale, osim otvorenih glasina.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
