Poslednja nedelja avgusta bila je puna značajnih događaja. Samo neko ko nije bio osvešćen poslednjih nekoliko godina neće uspeti da shvati kako su ovi, na prvi pogled nepovezani događaji, deo iste matrice.
Nikad glasnije se u mejnstrim medijima nije govorilo o približavanju globalnoj recesiji, invertnosti kriva prinosa i negativnim prinosima, što nam govori da je zapadni finansijski sistem u osnovi u komi i da ga održava samo velikodušna IV injekcija likvidnosti centralne banke. Ljudi su do sada shvatili da će centralni bankari ubrzo izbrisati poslednje ostatke onoga što je nekada bila tržišna ekonomija.
[adsenseyu1]
Zatim smo videli kako Tramp zadaje nove twitter udarce Kini u svom „velikom trgovačkom sporazumu“, a berze se kreću poput roler kostera kao reakcija na svaki novi twitter udarac.
Takođe, Tramp i Makron su razgovarali o povratku Rusije i preimenovanju njihovog kluba u G8. Proteklog utorka, na samitu G7 u Bijaricu, Rotšildov doterani Makron napravio je još jedan korak dalje navodeći razloge zbog kojih Francuzi odjednom čeznu za prijateljstvom sa Rusijom: „Mi svedočimo kraju zapadne hegemonije.“
U istoj seriji , Nova britanska vlada pod Borisom Džonsonom, poručila je kolegama u Bijaricu da neće biti odlaganja bregzita nakon čega se vratio u London i sproveo državni udar, suspendujući parlament kako bi obezbedio da se nijedna izabrana opozicija ne umeša u to.
Možda je najčudnija vest, kao kruna svega, stigla iz Džekson Hola, Vajoming, gde su bili zapadni, centralni bankari. Predsednik Engleske Banke Mark Karnej šokirao je sve najavivši da je američkom dolaru istekao rok trajanja i da bi ga trebalo zameniti nečim što centralni bankari drže kao kec u rukavu.
Ono što ovi događaji imaju zajedničko jeste da predstavljaju priznanje da je globalistički projekat Novog svetskog poretka u svom sadašnjem obliku mrtav, ili bar u smrtnoj krizi.
Udario je glavom o neprobojni kinesko-ruski zid otpora. Užarena, totalitarna propaganda protiv Rusije od 2001. godine (kada je NSP shvatio da Putin nije njihov čovek); promena režima i obojene revolucije u susednim zemljama; pokušaji puča u stilu Majdana u Moskvi; i konačno, sankcije od 2014., bile su ključne za strategiju anglo-cionističkih carstava.
Trebali su da pridobiju ili Kinu ili Rusiju da bi stekli apsolutnu, svetsku hegemoniju. Preuzevši bilo koji od njih, osvojili bi preostali, a posle toga i čitav svet. Sa pravom su smatrali Rusiju slabijim protivnikom i otišli su u tom pravcu.
Tada su shvatili da će ekonomske i kulturne sankcije zajedno sa udvostručenjem propagande uništiti zemlju. Srećom, ruski narod je sve to podneo i nije želeo da igra na strani neprijatelja. U isto vreme, ruska oživljena vojska je paradirala na Krimu i u Siriji, zajedno sa neverovatnim, novim hipersoničnim oružjem. Vojna opcija zauzimanja Rusije više nije bila u igri.
Potpuno su pogrešili verujući u sopstvenu popagandu. Beskrajno ponavljajući ono što su sami izmislili, zaista su počeli da smatraju da se ruska ekonomija sastoji samo iz izvoza fosilnih goriva, da je „ruska ekonomija veličine Holandije“, „da Rusija ništa ne proizvodi“ i da Rusija nije ništa više od “ benzinske pumpe sa nuklearnim snagama“.
Propaganda je postala toliko kompletna da su zapadne vođe i obaveštajci zapravo počeli da je posmatraju kao istinu. Ono što je sigurno to je da svi zapadni mediji nisu objavili nijednu iskrenu procenu ruske ekonomije za 15 godina. Nigde nisu pronađeni izveštaji o tome kako je Putin do 2013. godine u potpunosti preuredio ekonomiju, pretvarajući Rusiju u samodovoljnu diverzifikovanu glavnu zemlju na svetu sa svim mogućnostima vodećih industrijskih sila.
Makron je shvatio da je Rusija zapravo supersila
Makron je otišao toliko daleko jednostrano kapitulirajući i proglasivši pad Zapada. Nastavio je da objašnjava da je razlog ove spektakularne geopolitičke promene uspon saveza Peking – Moskva (de fakto).
Zanimljivo je da je, takođe, otvoreno okrivio greške Sjedinjenih Država za ovo teško stanje, ističući da „ne treba kriviti samo trenutnu administraciju“. Bez sumnje, glavna greška koju je Makron imao na umu, jeste otuđenje Rusije i guranje zemlje u topli zagrljaj Kine.
Sasvim je jasno da žele da se približe Rusiji. Srećom, to se neće dogoditi. Biće dobro ako dođe do približavanja i ako Zapad pokuša, ali nakon svega što je Rusija do sada naučila neće izdati Kinu ni pod kojim uslovima. Mislim da su se Putin i ruske sile očigledno opredelile za multipolarni svetski poredak. To definitivno nije ono što Makronovi i Trampovi poslodavci imaju na umu, ali neka pokušaju.
Svetski poredak se trese kao nikada do sada
„Svetski poredak se trese kao nikada do sada …“, to je još jedan Makronov citat. Očito se odnosi na vojne i geopolitičke snage kinesko-ruske alijanse, ali svakako i na ekonomske promene jer je Zapad izgubio – i nastaviće da gubi – svoju ekonomsku dominaciju.
Ovo nas vraća na Marka Karneja iz Engleske banke i njegovog neviđenog napada na američki dolar tvrdeći da je vreme za okončanje njegovog statusa globalne rezervne valute.
Kao jednu od opcija Karnej je izneo stav da će velike zapadne centralne banke umesto toga izdati digitalnu kripto valutu. To jest, NSP valuta koju kontrolišu centralne banke. To bi u stvari značilo zamenu kartela Federalnih rezervi kartelom zapadnih centralnih banaka (Fed je očigledno njegov deo). To je još jedan korak dalje od bilo kakve demokratske kontrole i ogroman korak ka svetskoj vladi.
[adsenseyu4]
Šta je podstaklo takvu radikalnu ideju rušenja hegemonije SAD-a? Jedan od razloga očigledno je taj što su zapadne ekonomije zaista u ekstremno kritičnom stanju o kom sve više analitičara razmišlja.
Postoji vrlo realna mogućnost da nas zadesi recesija. Ono što je sigurno jeste da se Karnejev bizarni govor možda ne bi dogodio u normalnom ekonomskom okruženju.
Centralni bankari „priznali su da su postigli prekretnicu u načinu na koji posmatraju globalni sistem. Ne mogu se osloniti na alate koje su koristili pre finansijske krize za oblikovanje ekonomskog okruženja, a SAD se više ne mogu smatrati predvidljivim akterima u ekonomskoj ili trgovinskoj politici – iako na vidiku nema neposredne zamene za američki dolar“.
Podstimo da je Karnej rekao: „SAD se više ne mogu smatrati predvidljivim akterima u ekonomskoj ili trgovinskoj politici.“ Ovde predsednik Engleske Banke direktno napada predsednika Trampa.
A samo par dana kasnije Vilijam Dadli, bivši predsednik njujorške Federalne rezervne banke nastupio je sa direktnim napadom na Trampa. On je napisao kolumnu za Bloomberg pod naslovom „Fed ne bi trebalo da omogućava namere Donalda Trumpa“, gde otvoreno lobira Fed da namerno nanese štetu ekonomiji kako bi neutralizovao politiku (naime, trgovinske ratove) trenutnog predsednika i sprečio mogućnosti njegovog ponovnog izbora.
Jedno je sigurno, elita je očajna i u ozbiljnom haosu. Čini se kao da su dve globalističke frakcije postale konkurencija jedna drugoj i da žele da slede potpuno različite strategije. Jedna frakcija podržava Trampa, a druga je protiv njega. Pentagon i vojno-industrijski kompleks protiv finansijske elite, koja poseduje medije.
Zapadni svet je u nemiru: prethodna nepregledna geopolitička dominacija je prestala; hibridni ratovi protiv Kine i Rusije su propali; one su ekonomski jače više nego ikada, suviše su jake za protivnika, a pokretanjem domaće zapadne ekonomije, koja je u izuzetno lošem stanju, rizikuje se depresija epskih razmera zaključuje The Saker.
Webtribune.rs
