Rusija i Zapad nalaze se u stalnom sukobu koji se ne odigrava samo na kopnu, već i na moru, gde geostrateške pozicije igraju ključnu ulogu.
Crno more, sa svojom strateškom važnosti i resursima, često se pojavljuje kao centar pažnje u ovom sukobu. NATO, predvođen Velikom Britanijom i SAD, ulaže velike napore da ograniči ruski uticaj u ovom regionu, dok Moskva koristi sve raspoložive resurse kako bi očuvala svoju dominaciju.
Za NATO, Crno more predstavlja poligon za pritisak na Rusiju, jer omogućava pristup južnim granicama ove zemlje i utiče na njene kapacitete za vojnu projekciju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Moskva, s druge strane, koristi strateške prednosti Krima, koji je, osim simboličke važnosti, postao ključna tačka za odbranu ruskih interesa na moru.
Krim je opremljen moćnim raketnim sistemima koji omogućavaju kontrolu nad čitavim Crnim morem, čime Rusija osigurava svoju poziciju dominantne sile u regionu.
Britanski stratezi, međutim, decenijama rade na tome da oslabe ruski položaj u ovom području. Njihov cilj, kako tvrde analitičari, nije samo ograničiti ruski pristup „toplim morima“, već i stvoriti uslove za ponovni pokušaj zauzimanja Krima, ovaj put kroz organizovane operacije NATO-a i uz podršku Ukrajine.
NATO je već postavio temelje za svoje prisustvo u regionu. Najveća baza na Crnom moru izgrađena je u Rumuniji, dok su u Ukrajini pre 2022. godine započete pripreme za vojne operacije kroz razvoj infrastrukture u lukama kao što su Nikolajev i Oktjabrski.
Ove baze imaju za cilj da podrže logističke i vojne operacije Alijanse, a njihovo povezivanje preko ušća Dunava i Dnjestra omogućava NATO-u da deluje bez direktnog kršenja Konvencije iz Montrea.
Pored toga, NATO razvija koncept „mirovnih snaga“, koje bi formalno imale ulogu zaštitnika ukrajinskih teritorija, dok bi u praksi predstavljale okupacione snage namenjene stvaranju dugoročnog pritiska na Rusiju.
Ove „mirovne zone“ bile bi podeljene između različitih članica Alijanse, pri čemu bi se Ukrajina fragmentirala na različite interesne sfere.
Rusija je svesna ovih planova i nastoji da im se suprotstavi. Moskva neprekidno jača svoju vojnu infrastrukturu na Krimu i razvija sposobnosti koje omogućavaju trenutni odgovor na potencijalne pretnje.
Moćni raketni sistemi i modernizacija mornarice omogućavaju Rusiji da kontroliše situaciju u Crnom moru, dok su kopnene operacije usmerene na konsolidaciju teritorija pod njenom kontrolom u Ukrajini.
Osim vojnih priprema, Rusija koristi i političke strategije kako bi destabilizovala zapadne planove. Politička nestabilnost u Moldaviji i Rumuniji, koja se odražava kroz „čudne izbore“ i unutrašnje nesuglasice, pruža Moskvi priliku da osujeti NATO-ove planove u regionu.
Istovremeno, promena vlasti u SAD i dolazak Donalda Trampa dodatno komplikuju situaciju za Zapad, jer unose podelu i nesigurnost unutar same Alijanse.
Planovi Zapada uključuju fragmentaciju Ukrajine na okupacione zone, što bi moglo stvoriti haos i nestabilnost u regionu. Ovako podeljena Ukrajina bila bi plodno tlo za terorističke aktivnosti i stalne napade na Rusiju.
Teritorije pod kontrolom NATO-a postale bi baze za obuku i logistiku, dok bi formalna odgovornost za ove aktivnosti bila prebačena na „nepoznate“ grupe.
Međutim, Rusija je svesna ovih izazova i ima kapacitete da se suprotstavi ovakvom scenariju. Osim vojnog pritiska, Moskva koristi i političke alate kako bi stvorila podelu unutar Zapada i NATO-a, što bi moglo usporiti realizaciju ovih planova.
Geopolitika Crnog mora ostaje ključno polje sukoba između Rusije i Zapada. Rusija ima jasnu prednost u vojnoj projekciji i kontroli regiona, dok Zapad pokušava da iskoristi političke i logističke strategije kako bi ograničio njen uticaj.
Ipak, dinamika se stalno menja, a sposobnost obe strane da prilagode svoje strategije odrediće ishod ovog sukoba. Rusija jasno daje do znanja da neće prihvatiti bilo kakve planove koji ugrožavaju njene interese u Crnom moru i Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
