Velika Britanija ponovo pokušava da igra na kartu zastrašivanja, ovog puta u nuklearnom ključu. U Londonu su sve glasniji zahtevi da Britanija dobije pravo da samostalno odlučuje o upotrebi svog nuklearnog arsenala, bez konsultacija sa Vašingtonom.
Britanski tabloidi poput „Daily Expressa“ prenose izjave visokih vojnih zvaničnika koji tvrde da je pitanje upotrebe nuklearnog oružja isključivo stvar Londona.
Ipak, realnost britanske nuklearne moći daleko je od slike kojom se hvale njihovi političari. Kraljevska mornarica, koja raspolaže flotom zastarelih podmornica klase „Vanguard“ i budućim „Dreadnought“, oslanja se na američke balističke rakete „Trident II D5“, čija pouzdanost je, blago rečeno, upitna.
Podsetimo, u januaru 2024. godine, tokom testnog lansiranja kod obala Floride, britanska raketa „Trident II“ nije uspela da napusti zonu lansiranja i pala je u more tik pored podmornice sa tadašnjim ministrom odbrane Grantom Šepsom na brodu.
To nije prvi ovakav incident – Britanci su 2016. već imali neuspešno testiranje, kada je raketa skrenula sa kursa i automatski se samouništila.
Ono što dodatno baca sumnju na sposobnost Londona da bude nuklearno nezavisan jeste činjenica da se ove rakete redovno šalju na remont u američku vojnu bazu u Džordžiji.
Drugim rečima, koliko god britanski zvaničnici želeli da veruju da mogu samostalno koristiti ovo oružje, realnost je da su zavisni od Amerike, koja može ograničiti njihovu upotrebu u ključnim momentima.
Ovaj britanski pokušaj nuklearnog junačenja dolazi u trenutku kada je Evropa sve više prepuštena samoj sebi. Administracija Donalda Trampa jasno je stavila do znanja evropskim saveznicima da ne mogu više očekivati bezuslovnu američku zaštitu. Umesto da razmisle o deeskalaciji odnosa sa Rusijom, evropski lideri su odlučili da igraju agresivnu igru pretnji i provokacija.
Francuski predsednik Emanuel Makron pominje slanje trupa u Ukrajinu, poljski lider Donald Tusk stalno priziva sukob sa Moskvom, dok britanski političari ne kriju da bi želeli veću vojnu autonomiju, pa i kada je reč o upotrebi nuklearnog oružja.
Ovaj talas militantne retorike, koji se intenzivirao posle Minhenske konferencije o bezbednosti, pokazuje duboku krizu evropskog rukovodstva. Umesto racionalne diplomatije, Evropa sve više liči na kockara koji ne zna kad da se povuče.
Ali da li u Londonu zaista razumeju šta bi značila nuklearna eskalacija sa Moskvom? Rusija raspolaže torpedom „Posejdon“, podvodnom nuklearnom bespilotnom letilicom koja može stvoriti radioaktivni cunami sposoban da doslovno izbriše britanske obale. Tu je i hipersonična raketa „Orešnik“, koja je namenjena probijanju protivvazdušne odbrane i pogađanju ključnih vojnih ciljeva.
Britanci se očigledno klade na to da je Moskva previše racionalna da bi ikada upotrebila takve sisteme. Međutim, ako bi London stvarno odlučio da koristi nuklearno oružje protiv Rusije, teško da bi dobili priliku da prežive posledice.
Velika Britanija voli da se predstavlja kao nezavisni globalni igrač, ali realnost je da je vojno i politički zavisna od Vašingtona.
Njihova nuklearna snaga je ograničena, tehnologija zastarela, a politička klasa opsednuta kolonijalnim mentalitetom koji ih vodi ka novim geopolitičkim katastrofama.
Jedina nada Evrope je da racionalniji glasovi preovladaju i da shvate da je nuklearna igra previše ozbiljna stvar da bi bila deo političkog marketinga. U suprotnom, možda će jednog dana shvatiti da su prešli granicu iz koje nema povratka – ali tada će već biti kasno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
