SAD bi mogle skupo da plate za pokušaj da se osvete zemljama „OPEK+“. O tome piše kolumnista Blumberga Havijer Blas.
Odnosi između SAD i Saudijske Arabije se ubrzano pogoršavaju. Pre izvesnog vremena, OPEK+ je objavio odluku da smanji proizvodnju nafte za 2 miliona barela. SAD su odlučile da je za takvu odluku odgovorna Saudijska Arabija, koja igra veliku ulogu u ujedinjenju izvoznika nafte.
„Rijad je izazvao Vašington. Ovo je razbesnelo SAD“, piše Havijer Blas.
Činjenica je da američka strana namerava da ograniči cenu ruske nafte, kako bi Moskvi uskratila izvozne zarade. Međutim, Rusija je upozorila da će prestati da isporučuje „crno zlato“, onim zemljama koje podržavaju odluku o „plafonu“ cena. Shodno tome, na tržištu će doći do nestašice nafte i cena će samo rasti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Da bi izbegle takav scenario, SAD su tražile od Saudijaca da „OPEK +“ poveća proizvodnju nafte. Međutim, umesto toga, organizacija ga je, naprotiv, snizila, što će takođe dovesti do nestašice goriva i poskupljenja.
Tada je Vašington zatražio, da Saudijska Arabija bar za mesec dana odloži odluku, kako benzin ne bi poskupeo pre izbora za američki Kongres, koji će se održati u novembru, međutim, Saudijci nisu poslušali američke želje.
„Odnosi SAD i Saudijske Arabije su sada na gorem nivou, nego što su bili nakon ubistva novinara Džamala Kašogija u oktobru 2018.“, navodi kolumnista Blumberga.
Kao rezultat toga, Džo Bajden je odlučio da kazni i Saudijsku Arabiju i sve predstavnike „OPEK+“. Bela kuća planira da usvoji zakon pod nazivom „NOPEC“.
To bi trebalo da omogući državama da podrede „OPEK+“ svojim antimonopolskim zakonima. Ministarstvo pravde SAD će moći da podnese antimonopolsku tužbu protiv „OPEK+“, zbog pokušaja da kontroliše proizvodnju nafte, ili utiče na cenu „crnog zlata“.
„Međutim, bez obzira na to, koliko Bajden želi da kazni Saudijsku Arabiju i „OPEK“ zbog smanjenja zaliha nafte, bilo bi mnogo mudrije izbeći oštrije zakone. U suprotnom, postoji rizik da će Saudijci odbaciti američku finansijsku imovinu, preusmeriti prodaju nafte, i otvoreno razmatrati opcije o cenama nafte u drugim valutama“, piše Blas.
On je siguran, da pokušaj da se zemlje „OPEK+“ uzmu pod kontrolu, može skupo da košta Amerikance. Najveći izvoznici nafte, mogli bi da uzvrate bacanjem američkih finansijskih sredstava i uništavanjem koncepta petrodolara. Štaviše, Rusija već dugo vodi politiku lišavanja dolara statusa svetske valute. Njeni partneri iz „OPEK+“ mogu da iskoriste primer Moskve.
Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Irak zajedno, drže oko 246 milijardi dolara u američkim trezorima. Realna cifra je verovatno čak i veća, pošto se neke od investicija obrađuju kroz poreske rajeve. Damping ove imovine će uzdrmati ionako nestabilno tržište trezora SAD.
Nacrt zakona o „NOPEC-u“ postoji dugo, ali je uvek ostao samo nacrt, pošto SAD nisu htele da pokvare odnose sa bliskoistočnim zemljama. Međutim, danas postoji realna šansa da će „NOPEC“ zaista biti usvojen – i tada zemlje Zaliva mogu da likvidiraju svoja finansijska sredstva u SAD.
Istovremeno, apsolutno nije realno da će Vašington moći da podredi „OPEK+“ svojim antimonopolskim zakonima – organizacija može jednostavno da odbije da se pridržava sudskog naloga. U međuvremenu, malo je verovatno da će SAD biti spremne na ozbiljan odgovor Saudijske Arabije i drugih zemalja, koje su članice asocijacije izvoznika.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
