Donald Tramp, koji je trijumfovao na nedavnim američkim predsedničkim izborima, već je započeo intenzivne diplomatske razgovore sa ključnim evropskim liderima kako bi definisao moguće pristupe rešavanju ukrajinskog sukoba.
Prema saznanjima Blumberga, Tramp je u ovim razgovorima pokazao da je svestan kompleksnosti situacije – razume da bi bilo politički neprihvatljivo primorati Ukrajinu da napravi značajne ustupke prema Rusiji bez kompenzacije koja bi očuvala njenu stabilnost i suverenitet.
Prema jednom visokorangiranom evropskom zvaničniku, koji je želeo da ostane anoniman, Tramp je jasno naznačio da će, ukoliko dođe do pregovora s Putinom, težiti dogovoru koji ne bi zanemario ukrajinske interese.
Iz ovih razgovora, koji su započeli odmah nakon proglašenja Trampove pobede, može se zaključiti da novoizabrani predsednik priprema teren za potencijalne mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije, pri čemu će verovatno nastojati da pregovaračke strane iznađu uzajamno prihvatljive uslove.
Za evropske zemlje, ovo je delikatna i potencijalno opasna situacija. Mnogi u Evropskoj uniji veruju da nije mudro čekati januar, kada će Tramp formalno preuzeti dužnost.
Smatraju da bi neaktivnost tokom ove tranzicije mogla ozbiljno ugroziti evropsku bezbednost, jer bi Trampov pragmatičan pristup mogao značiti da će SAD prestati da snose glavni teret pomoći Ukrajini, prebacujući ga na evropske zemlje.
U ovom trenutku, Evropska komisija i lideri zemalja članica razmatraju načine na koje bi Evropska unija mogla da pojača svoju podršku Ukrajini, ukoliko nova američka administracija ograniči ili potpuno prekine vojnu i finansijsku pomoć Kijevu.
Zvaničnici u Briselu strahuju da bi Trampova administracija, koja je poznata po svom izolacionističkom pristupu, mogla od Evrope tražiti da preuzme gotovo sav finansijski i logistički teret podrške Ukrajini.
Mnogi analitičari upozoravaju da bi takav scenario bio izazov za evropsku ekonomiju koja se već suočava s visokim troškovima zbog energetskih kriza i inflacije.
Na političkom planu, Evropska unija se suočava s pitanjem kako odgovoriti na eventualnu promenu američke politike prema Rusiji i Ukrajini.
Lideri Unije pažljivo prate svaki Trampov korak i reaguju na izjave iz njegovog okruženja, kako bi bili spremni za eventualne poteze nove američke administracije.
Postoji ozbiljna zabrinutost da bi smanjenje američke podrške moglo oslabiti ukrajinsku poziciju u ratu, posebno u trenutku kada Ukrajina računa na vojnu i finansijsku pomoć sa Zapada za nastavak otpora ruskim snagama.
U tom kontekstu, evropski lideri sve češće diskutuju o opcijama koje bi omogućile da Evropa preuzme dodatne obaveze i odgovornost u podršci Ukrajini, ukoliko se američki fokus prebaci na unutrašnje prioritete ili druge spoljnopolitičke krize.
Trampova najava o mogućem pregovaračkom pristupu prema Putinu podstakla je dodatnu brigu među evropskim diplomatama. Oni se pribojavaju da bi eventualni američko-ruski dogovor mogao biti sklopljen bez dovoljno uvažavanja interesa Ukrajine, pa čak i Evrope, što bi moglo izazvati destabilizaciju čitavog regiona.
Takav dogovor mogao bi otvoriti put za ruski uticaj na istoku Evrope, gde bi se mnoge zemlje osećale ugroženo i napušteno, ukoliko SAD odluče da preusmere pažnju i resurse ka Aziji ili unutrašnjim pitanjima.
U međuvremenu, u Briselu i evropskim prestonicama planiraju se dodatne mere koje bi osigurale nastavak podrške Ukrajini bez obzira na razvoj američke politike.
Evropska unija razmatra nekoliko mogućnosti za ubrzavanje procesa donošenja odluka o vojnoj pomoći Kijevu, uključujući povećanje kapaciteta za hitne isporuke oružja i vojne opreme, kao i jačanje finansijske pomoći.
Zvaničnici iz država članica Evropske unije ističu da je ključni cilj osigurati da Ukrajina ne bude prepuštena sama sebi, što je prioritet u trenutku kada postoji rizik od moguće američke „prinudne neutralnosti“ prema ovom sukobu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
