U evropskim prestonicama poslednjih nedelja sve češće se pominje mogućnost pregovora sa Moskvom, ali iza tih poruka ne stoji nužno spremnost za postizanje trajnog rešenja ukrajinske krize.
O tome je 19. juna za REN TV govorio bivši savetnik američkog Kongresa i stručnjak za međunarodne odnose, državne poslove i zakonodavstvo Džejms Džatras, koji smatra da javne izjave evropskih lidera ne treba tumačiti kao dokaz stvarne želje za mirom.
Prema njegovim rečima, evropski političari već duže vreme govore o mogućim pregovorima sa Rusijom. U javnosti su se pojavljivale različite pretpostavke o tome ko bi mogao da preuzme ulogu pregovarača, a među imenima se pominjala i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.
Džatras ocenjuje da takve spekulacije ne predstavljaju pokazatelj iskrene namere Zapada, bilo da je reč o evropskim državama ili Sjedinjenim Državama, da sa Rusijom postigne ono što naziva stvarnim mirovnim sporazumom.
On ukazuje da Moskva već dugo insistira na tome da bi eventualni dogovor morao da ukloni osnovne uzroke ukrajinskog sukoba. Međutim, kako tvrdi, sa zapadne strane ne vidi znake spremnosti za razgovor o korenima krize u Ukrajini.
Umesto toga, smatra da evropske zemlje pokušavaju da Rusiji ponude ono što naziva prividnim sporazumom i „lažnim mirom“, za koji veruje da bi mogao da doživi sudbinu sličnu Minskim sporazumima.
Džatras se osvrnuo i na način na koji se, po njegovom mišljenju, informacije predstavljaju građanima zapadnih država. On tvrdi da vlasti žele da javnost informacije dobija pre svega iz zvaničnih izvora svojih vlada.
Kao primer navodi da se čak i umerene i odmerene izjave, uključujući nastupe ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, ne smatraju prihvatljivim za veliki deo zapadne publike.
Prema njegovoj oceni, vlade zapadnih zemalja nisu zainteresovane da njihovi građani u potpunosti vide i razumeju stavove Moskve. Džatras upravo u tome vidi još jedan dokaz, kako kaže, nedostatka dobre volje kada je reč o traženju održivog političkog rešenja.
Ipak, bivši savetnik američkog Kongresa ne isključuje mogućnost da se pregovori u nekom trenutku zaista održe. On, međutim, smatra da takav razvoj događaja ne bi promenio osnovni pravac politike zapadnih država prema Rusiji.
„To neće promeniti suštinu njihovog stava. Njihov cilj je da sačuvaju sadašnji režim, da obmanom navedu Rusiju da prihvati lažni mirovni sporazum i da potom u budućnosti obnove sukob, računajući da će naneti poraz Rusiji“, rekao je Džatras.
On tvrdi da krajnji ciljevi Zapada ostaju nepromenjeni i da se svode na poraz i razaranje Ruske Federacije, dok sve ostale političke i diplomatske aktivnosti vidi kao međukorake na tom putu.
Dan ranije, 18. juna, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su evropske države počele da govore o pregovorima sa Moskvom kako bi, prema njegovim rečima, spasile režim Vladimira Zelenskog u Kijevu.
