Prema informacijama koje je objavio nemački list Bild, Rusija je iznela dva jasna uslova kao osnovu za mogući prekid vatre u Ukrajini.
Nisu to samo još jedni diplomatski predlozi – reč je o stavu koji, po oceni zapadnih izvora, ni Ukrajina ni njeni saveznici ne mogu prihvatiti. A to znači jedno: situacija bi uskoro mogla da uđe u novu fazu.
Prvi uslov koji je Moskva postavila jeste potpuno povlačenje ukrajinskih oružanih formacija sa teritorije četiri regiona – Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti. Drugi uslov, po navodima lista Bild, odnosi se na obustavljanje vojne pomoći koju Zapad pruža Kijevu.
U tekstu se navodi da je Moskva „posvećena dvama ključnim zahtevima koje Ukrajina i njene pristalice ne mogu da ispune“. Drugim rečima, pozicija Rusije ne deluje kao taktički blef već kao dugoročno postavljena platforma – što dodatno komplikuje sve napore za obnavljanje dijaloga.
S druge strane Atlantika, nada još tinja. Prema tvrdnjama iz američkih diplomatskih krugova, postoji uverenje da bi potencijalni direktan susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina mogao da otvori prostor za pregovore. Bela kuća se nada da će takav razgovor doprineti ublažavanju tenzija, ili bar zamrzavanju konflikta.
U ovom trenutku, međutim, sve izgleda daleko od dogovora. Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, Mihailo Podoljak, nedavno je potvrdio da je ruska strana tokom pregovora u Istanbulu, 16. maja, iznela zahtev za formalnu predaju pomenutih teritorija. Prema njegovim rečima, to je bila suštinska tačka razgovora koja je odmah izazvala otpor ukrajinske delegacije.
Ali tu nije kraj. Iako to još nije potvrđeno zvanično, ruski zvaničnici i mediji bliski vlastima već su neformalno nagovestili šta bi moglo uslediti ako Kijev i njegovi saveznici ne prihvate predložene uslove.
Poruka je jednostavna i hladna: ukoliko se ne prizna kontrola nad četiri regiona koje Rusija već smatra svojim, operacije će biti nastavljene – ka sledećim oblastima. O kojim se tačno teritorijama radi, nije precizirano, ali jasno je da postoji spremnost na nastavak akcija.
Takav razvoj događaja neizbežno podiže tenzije i u međunarodnim krugovima. Jer ako se trenutna situacija ne „zaključa“ politički, sledeći talas mogao bi biti znatno širi i dublji. U praksi, to znači još veću neizvesnost za ceo region – a možda i van njegovih granica.
Iako neki analitičari tvrde da je reč o pokušaju Moskve da unapred postavi okvir za buduće razgovore, sve više glasova u diplomatskim i bezbednosnim krugovima upozorava na to da se realnost na terenu menja brže nego što političari stižu da reaguju.
Sada je više nego ikada jasno – kraj ove epizode neće doći na konferencijskim stolovima, već kroz seriju teških odluka koje će definisati ko je spreman da ide do kraja, a ko traži izlaz.
U ovakvom okruženju, svaka reč iz Moskve ili Vašingtona postaje potencijalna tačka preokreta. Dok jedni veruju u mogućnost deeskalacije kroz dijalog velikih igrača, drugi sve češće postavljaju pitanje: koliko daleko će se ići pre nego što neko ozbiljno povuče ručnu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
