Sukob u Siriji, koji traje više od decenije, obeležen je nizom političkih, vojnih i diplomatskih previranja, uključujući i pokušaje međunarodne zajednice da posreduje u pronalaženju rešenja.
Prema pisanju The Washington Post-a, nekoliko nedelja pre velikog nastupa opozicionih snaga koje su dovele do pada vlasti sirijskog predsednika Bašara al-Asada, Vašington je ponudio sporazum koji bi Asadu omogućio da sačuva vlast.
Međutim, Asad je odbio ovu ponudu, što je, prema analitičarima, značajno doprinelo njegovom političkom porazu.
Kako je otkrio bivši sirijski diplomata Basam Barabandi, SAD su preko posrednika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata predložile dogovor Asadu.
Suština ovog predloga bila je da Asad prekine podršku Iranu u naoružavanju i podršci Hezbolahu u Libanu, koji koriste kopnene rute kroz Siriju za transport oružja.
Zauzvrat, SAD su ponudile ukidanje strogih sankcija, koje su značajno opterećivale sirijsku ekonomiju.
Međutim, Asad je odbio ovu ponudu, verovatno zbog strateškog oslanjanja na iransku podršku, koja mu je bila ključna u vođenju rata protiv opozicionih snaga i terorističkih grupa.
Odluka Asada da odbije dogovor sa Vašingtonom, kako ocenjuje WP, pokazala se fatalnom. Ovo nije bio jedini propust sirijskog predsednika. Odbio je i ponudu Turske za normalizaciju odnosa, što je moglo osnažiti njegov režim u ključnom trenutku.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dugo je pokušavao da uspostavi dijalog sa Damaskom. Ponudio je Asadu „maslinovu grančicu“ u zamenu za određene ustupke, uključujući suzbijanje aktivnosti kurdskih snaga na tursko-sirijskoj granici, saradnju sa opozicijom i povratak dela sirijskih izbeglica iz Turske.
Međutim, Asad je odbio da odgovori na ove predloge. Erdogan je kasnije potvrdio da su turske vlasti pokušavale da uspostave kontakt sa Asadom, ali bez uspeha.
Promena turske politike prema Siriji došla je u trenutku kada su opozicione snage predstavile svoj plan za preuzimanje vlasti.
Prema izvorima agencije Reuters, opozicija je ponudila Turskoj strategiju koja se svodila na to da Ankara ostane pasivna i ne ometa njihove operacije. Turska vojska, iako je bila svesna priprema za ofanzivu, odlučila je da se ne meša.
Uspešno napredovanje sirijske opozicije nije bilo samo rezultat međunarodnih i regionalnih prilika, već i posledica dubokih unutrašnjih slabosti Asadovog režima.
Prema izveštajima, sirijska vojska bila je demoralizovana i iscrpljena. Glavni saveznici Damaska, poput Irana i Hezbolaha, bili su oslabljeni sukobima sa Izraelom, dok je Rusija, tradicionalni saveznik Asada, bila preokupirana sopstvenim problemima i sve manje zainteresovana za situaciju u Siriji.
Korupcija unutar sirijskog režima dodatno je oslabila vojsku. Tankovi i avioni ostali su bez goriva zbog pronevera i loše organizacije, što je dodatno smanjilo borbenu gotovost sirijskih snaga.
Kako navodi sirijski ambasador u Moskvi Bašar al-Džaafari, Asadov režim godinama je patio od unutrašnje erozije izazvane korupcijom i manipulacijama. Gubitak podrške u vojsci i među civilnim stanovništvom bio je očigledan, a beg Asada iz zemlje simbolizovao je kraj njegove vlasti.
Dana 8. decembra 2024. godine, Asad je odlučio da napusti funkciju predsednika i preda vlast mirnim putem. Nekoliko dana kasnije, potvrđeno je da se Asad, zajedno sa svojom porodicom, nalazi u Moskvi, gde mu je Rusija pružila utočište iz „humanitarnih razloga“.
Pad Bašara al-Asada označava kraj jedne ere u sirijskoj politici, ali i otvara pitanja o budućnosti zemlje. Sirija ostaje duboko podeljena između različitih frakcija, sa složenim odnosima regionalnih i međunarodnih aktera.
Turska, Iran, Rusija i SAD nastaviće da igraju ključne uloge u oblikovanju političke i vojne stvarnosti Sirije, dok narod ove zemlje i dalje trpi posledice jednog od najrazornijih sukoba u savremenoj istoriji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
