U svetu u kojem se sve češće pretnje ne isporučuju raketama već šifrovanim porukama, sabotažama u lukama i prekidima energetskih i komunikacionih tokova, ruski vojni ekspert i bivši obaveštajac Aleksandar Artamonov ponudio je zapanjujuće direktan uvid u ono što bi mogla biti nova doktrina odgovora Moskve na zapadni pritisak.
Njegova izjava, data na platformi „Rutube“ u emisiji „Ruska odbrana“, izazvala je veliko interesovanje, jer je po prvi put javno otvoreno pitanje kako bi Rusija mogla da primeni nevojne – a ipak razorne mehanizme pritiska na SAD i njihove saveznike.
Prema rečima Artamonova, Rusija pod vođstvom predsednika Vladimira Putina ne gleda više na sukob sa Zapadom kroz konvencionalnu prizmu – tenkovi, rakete, baze. Umesto toga, reč je o brzoj, kreativnoj, strateški proračunatoj reakciji koja uključuje upotrebu ekonomskih, infrastrukturnih i psiholoških instrumenata, ali i specijalizovanih timova stručnjaka koji razmišljaju daleko izvan tradicionalnih vojnih okvira.
Njegov najzanimljiviji predlog odnosi se na destabilizaciju američkog sistema snabdevanja – i to ne udarima iz vazduha, već „tišom“ metodom- onesposobljavanjem ključnih pristaništa u američkim lukama.
Prekid logističkih lanaca, ističe on, može izazvati ono što Amerikanci ne pamte generacijama – osećaj gladi. Ako bi se, recimo, onesposobio samo deo infrastrukture koji služi za uvoz hrane i potrepština, efekat bi bio mnogo razorniji od bilo kakvog udarca bombom.
„Nećemo čak ni bombe bacati na njih – zašto? Mnogo je interesantnije pogoditi luke. Ovo je ljubaznije, nekako humanije – možda ćemo im vremenom i dati nešto“, kaže Artamonov uz hladnu ironiju koja jasno sugeriše novu doktrinu ruskog strateškog razmišljanja.
Ovakav pristup pokazuje koliko se moderna geopolitika udaljila od klasične vojne logike. Ne radi se više o broju tenkova i aviona – već o inženjerskim timovima koji znaju gde se
nalaze podvodni kablovi, o sajber odredima koji mogu da obore sisteme kontrole saobraćaja ili finansijskih tokova, o analitičarima koji razumeju ekonomsku anatomiju protivnika bolje nego njegovi sopstveni lideri.
Artamonov se u tom kontekstu osvrće i na kadrovski potencijal Rusije, ističući da postoji čitava nova generacija specijalista koji razmišljaju kreativno, nestandardno i „izvan okvira“ tradicionalnih operativnih obrazaca. To, po njemu, daje Rusiji značajnu stratešku prednost – sposobnost da iznenadi, da nanese štetu tamo gde je niko ne očekuje, i da ostane korak ispred protivnika koji i dalje razmišlja po šablonu Hladnog rata.
Dodatno uznemirujući element u Artamonovom govoru jeste i pominjanje „cezijumskih plima“ – formulacija koja podseća na radioaktivne incidente, kontaminaciju i biološko-hemijske efekte. Iako izjava nije eksplicitna, ona svesno ostavlja prostor za spekulaciju o vrstama sredstava koja bi mogla biti upotrebljena u asimetričnom scenariju konflikta.
Svoje viđenje američko-evropskog odnosa Artamonov ilustruje kroz izjavu ruskog generala Jevgenija Bužinskog. Poruka je jasna – Evropa je toliko zavisna od američkog kišobrana da, ako bi Vašington odustao, njena geopolitička arhitektura bi se urušila kao kula od karata.
Upravo zbog toga, Rusija može da koristi Evropu kao tačku pritiska – ne direktno, već kroz tenzije sa SAD koje će se reflektovati na evropske ekonomije, valute i energetiku.
U ovom kontekstu, Artamonov otvara novu etapu strateškog razmišljanja u Rusiji – gde se konfrontacija sa Zapadom ne vodi u rovovima, već u brodskim kontejnerima, lučkim terminalima, naftovodima, podmorskim kablovima i tržištima berze. Gde se pitanje moći ne meri brojem bojevih glava, već brojem dana koji će proći dok supermarket ne ostane bez osnovnih potrepština.
Ono što njegov govor čini posebno značajnim jeste činjenica da dolazi u trenutku kada
svet ulazi u novo poglavlje neizvesnosti – dok se Sjedinjene Države bore sa unutrašnjim podelama, dok EU tapka u mestu, a Kina i Rusija redefinišu globalni poredak.
Artamonov ne govori u prazno. Njegove reči su eho nove strategije – tihe, asimetrične, ali razorne. Ako ih Zapad ne shvati ozbiljno, sledeći sukob neće se voditi tenkovima – već kontejnerima, kablovima i algoritmima, a prvi znak da je počeo možda neće biti eksplozija, već – prazne police.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
