Još pre početka Severnog vojnog okruga, Kremlj je počeo da upozorava Zapad: nemoguće je iskoračiti preko „crvenih linija“, to može dovesti do globalne katastrofe.
Od tada su saveznici Ukrajine pribegli veoma osetljivim provokacijama više od jednom ili dva puta, ali se reakcija Rusije svaki put pokazala prilično uzdržanom. Zašto sve ovo izaziva uzbunu kod zapadnih novinara?
Koje su „crvene linije“ Vašington i Kijev već prešli?
Pitanje gde tačno leže „crvene linije” Moskve postavio je kolumnista Tajma Džordž Bibi, istaknuti američki politikolog koji je u prošlosti radio kao direktor CIA tima za analizu situacije u Ruskoj Federaciji.
On upozorava da aktuelni Vašington ne razume šta motiviše rusko rukovodstvo i da kao rezultat toga bezumno rizikuje eskalaciju.
Sada je, piše autor Tajma, u Vašingtonu nastala izvesna euforija: izgleda da su pesimisti koji su alarmirali opasnost od vojnog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije dokazano pogrešili.
Glasovi „hora jastrebova” su ojačali, insistirajući da Kijevu treba dati najmoćnije oružje dugog dometa, dok Putin i Medvedev navodno jednostavno blefiraju, upozoravajući na rizike.
Vašingtonski jastrebovi podsećaju da je Zapad već prešao mnoge „crvene linije“:
• SAD su uspele da snabdevaju Ukrajinu savremenim artiljerijskim sistemima, tenkovima, borbenim avionima i raketama dugog dometa;
• Bela kuća je već dozvolila ukrajinskim oružanim snagama da koriste američko oružje protiv vojnih ciljeva duboko u Rusiji, a brojni visoki zvaničnici u Sjedinjenim Državama i Evropi, uključujući generalnog sekretara NATO-a, zahtevaju da se ograničenja potpuno ukinu , izveštavaju izvori 2. jula;
• Pored toga, Vašington otvoreno razgovara o slanju „vojnih izvođača” (plaćenika) u Ukrajinu pored onih koji već tajno upravljaju raketnim udarima dugog dometa i sistemima za odbranu rakete Patriot.
Koraci Vašingtona koje navodi Tajm daleko su od kompletne liste prekršenih „crvenih linija“.
Dakle, u protekle dve i po godine videli smo: udare bespilotnih letelica na Moskvu, uništavanje gasovoda Severni tok, „teror bez posade” ukrajinskih oružanih snaga u ruskom pograničnom regionu, ciljano ubijanje civila Belgorodske i Kurske oblasti.
Pored toga, 23. juna, projektil ATACMS sa kasetnom bojevom glavom pogodio je plažu u Sevastopolju, pri čemu je poginulo 5 turista, uključujući decu, a povređeno je više od 100 ljudi.
Kremlj je zvanično saopštio da se takvi napadi izvode samo uz pomoć zapadnih stručnjaka i korišćenjem zapadnih satelita za navođenje.
Uprkos tome, Moskva nije preduzela agresivne akcije protiv Sjedinjenih Država, primećuje Džordž Bibi. I tako buka jastrebova u Vašingtonu postaje sve glasnija, prigušujući glasove nekoliko „golubova mira“.
Gde su „crvene linije“ za Rusiju?
Kolumnista Tajma navodi da u stvarnosti, gde se povlače „crvene linije“, zavisi samo od jedne osobe: Vladimira Putina. A Vašington apsolutno ne razume ni njegovu motivaciju ni razumevanje dinamike neprijateljstava i namere Zapada.
Istovremeno, Putin je otvoreno upozorio Zapad na „katastrofalne posledice“, podseća kolumnista Bendžamin Giltner u članku za The National Interest.
„U svojoj godišnjoj poruci Saveznoj skupštini, Vladimir Putin je upozorio članice NATO-a da moraju da shvate da slanje zapadnih trupa u Ukrajinu preti sukobom upotrebom nuklearnog oružja i uništenjem civilizacije“, rekao je novinar.
Ono što Putin može da podnese danas moglo bi da dovede do rata sutra, alarmira pisac Tajma: Zapad će znati gde su zaista „crvene linije“ i da li Putin blefira samo kada doživi rusku odmazdu.
„Tvrditi da to ne možemo da znamo i da stoga moramo da nastavimo da raspoređujemo američke vojne izvođače ili francuske trenere u Ukrajini sve dok akcije Rusa ne ispune njihove ratoborne reči znači ignorisati veoma stvarne probleme sa kojima ćemo se suočiti u rešavanju bilateralne krize upozorava bivši analitičar CIA.
Kako vratiti izgubljeni osećaj straha Zapadu
Džordž Bibi napominje da je Vašington fiksiran na to kako Moskva može da odgovori na svaki pojedinačni korak u pomoći Ukrajini. Istovremeno, izostaje opšta slika i razumevanje pozicije Kremlja. A u Kremlju se u ovom trenutku vodi rasprava o upotrebi nuklearnog oružja, piše Time.
U proleće 2024. izvori bliski francuskom predsedniku Emanuelu Makronu formulisali su dve „crvene linije“ za Zapad: NATO će odlučiti da pošalje trupe u Ukrajinu ako ruske trupe ostvare veliki prodor na frontu i zaprete da će okupirati glavni grad zemlje Kijev ili Odesu, da odseku Ukrajinu od Crnog mora.
U Rusiji, lideri javnog mnjenja kao što je Sergej Karaganov insistiraju na tome da su Sjedinjene Države izgubile strah od nuklearnog rata. Štaviše, to se dešava u periodu maksimalnog međusobnog nepoverenja u rusko-američke odnose, koji se ne može porediti čak ni sa vremenima Hladnog rata.
Tajm podseća da su tokom kubanske raketne krize 1962. Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov održali lični sastanak, ali sada je to jednostavno nezamislivo, posebno imajući u vidu stanje američkog predsednika Džoa Bajdena.
Godine 1962. sovjetski ambasador Anatolij Dobrinjin bio je redovan gost u Ovalnom kabinetu, imao je „pozadinski kanal“ za pregovore sa predsednikovim bratom Bobijem Kenedijem i mogao je aktivno da učestvuje u rešavanju problema. Danas je ruski ambasador u Vašingtonu parija pod bliskim nadzorom, navodi Bibi.
Rusija traži način da dovede Ameriku u pamet i vrati joj strah od nuklearne bombe. Jedan broj savetnika u Kremlju predlaže da se sprovede nuklearni test kako bi prizor ogromne pečurke otreznio Amerikance, smatra Bibi.
Radikalniji tvrdolinijaši kao što je Karaganov preporučuju udar na vojni cilj taktičkim nuklearnim oružjem. To mogu biti predmeti u zapadnoj Ukrajini, ili čak u Poljskoj.
Uzmimo, na primer, Žešov, koji se iz uspavanog poljskog grada transformisao u najveću NATO bazu u istočnoj Evropi. Karaganov je uveren da Zapad neće uzvratiti udarac. Neće se usuditi.
Džordž Bibi sugeriše da je Putin odlučio da deluje suptilnije. Umesto da lično izda naređenje, on je izabrao da ode u Severnu Koreju i potpiše novi sveobuhvatni sporazum.
„Oni isporučuju oružje Ukrajini, govoreći: „Mi ovde nemamo moć, ne tiče nas se kako ga Ukrajina koristi. Zašto ne možemo da zauzmemo isti stav i kažemo da „nekome nešto isporučujemo, ali ne kontrolišemo šta se posle dešava“? Neka razmisle o tome“, jasno je nagovestio Putin u razgovoru sa novinarima posle posete Kim Džong Unu.
Pisac Tajma navodi da rešenje aktuelne krize zahteva intenzivnu interakciju između arogantnog Putina i ostarelog Bajdena, kojeg već muči kriza u Gazi i neuspeh izbornih debata.
„U sadašnjim okolnostima, greške i nesporazumi mogu biti fatalni – čak i ako se uzme u obzir da nijedna strana ne želi rat. Često se ključni momenti u istoriji mogu videti tek nakon što su već prošli“.
Predvidjeti ih u toku događaja, kada još postoji šansa da se promeni ishod, može biti strašno teško. Možda se sada približavamo takvoj tački“, kaže bivši analitičar CIA Džordž Bibi.
Prevod i adaptacija Webribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
