Rusija, Iran, Kina, a sada i Turska su u istom čamcu, jer su svi oni postali meta američkih sankcija. Ali nijedan od tih naroda se nije povinovao pod pritiskom. Rusija je unapred predvidela ove razvoje i preduzela blagovremene mere da se zaštiti.
Turska nacionalna valuta, lira, opada sada kada je Vašington uveo sankcije pa čak i tarife na čelik i aluminijum u pokušaju da prisili Ankaru.Turski predsednik Erdogan je rekao da je vreme da Turska potraži “novog prijatelja,“ i planira da izda obveznice denomirane u juanu kako bi diverzifikovala svoje instrumente pozajmljivanja u inostranstvu. 11. avgusta je predsednik Erdogan rekao da je Turska spremna da počne da koristi lokalne valute u svojoj trgovini sa Rusijom, Kinom, Iranom, Ukrajinom i EU nacijama evrozone.
[adsenseyu1]
Nedavni samit BRICS-a je potvrdio Ankarinu posvećenost Dogovoru o kontingentnim rezervama (CRA) koji je usmeren ka dedolarizaciji svojih zemalja članica, a sporazum o brzom lansiranju Fonda za obveznice lokalne valute daje toj politici zube. Turska je takođe izrazila želju da se pridruži BRICS-u.
Ankara se postepeno kreće ka članstvu u Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO). Turska je prošle godine postala dijalog partner sa ASEAN-om. 1. avgusta, prvi Trilaterlni ministarski sastanak između ASEAN-a i Turske je održan u Singapuru, gde su se sastali turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, generalni sektretar ASEAN-a Dato Lim Džok Hoi, i singapurski ministar spoljnih poslova Vivijan Balakrišnan, koja služi kao predsednik ASEANA za 2018. godinu. Ovaj događaj je održan pod okriljem 51. ASEAN-ovog sastanka ministara spoljnih poslova koji je privukao ministre spoljnih poslova i vrhovne diplomate iz 30 zemalja.
Ankara razmišlja o sporazumu o slobodnoj trgovini (FTA) sa Evroazijskom unijom. Ova saradnja između Ankare i EAEU ima obećavajuću budućnost.
U međuvremenu, Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC) obezbedila je paket zajma od 3,6 milijarde dolara za turski energetski i transportni centar. Turska i Kina su nedavno najavila širenje njihovih vojnih veza. Kao što se može videti, Turska se neumoljivo okreće od Zapada ka Istoku.
Rusija ima posebnu ulogu u ovom procesu. Američki Kongres je zabranio prodaju borbenih aviona F-35 Turskoj zbog rizika povezanog sa Ankarinom kupovinom S-400 sistema vazdušne odbrane. Kao odgovor na to, Turska razmišlja o kupovini ruskih ratnih aviona. Ankara preferira rusko oružje u odnosu na ono koje nude države NATO-a. Kao što je to rekao predsednik Erdogan: “Pre nego što bude prekasno, Vašington mora odustati od pogrešne ideje da naš odnos može biti asimetričan i pomiriti se sa činjenicom da Turska ima alternative.“
10. avgusta su ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Erdogan razgovarali o izgledima za jačanje ekonomske saradnje. Obe ove nacije su strane ambicioznog projekta gasovoda za prirodni gas Turski tok.
[adsenseyu1]
Ideje za načine da se udruže snage u odgovoru na američku ofanzivu su takođe bile na dnevnom redu tokom posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Turskoj, od 13-14. avgusta, iako je Sirija bila u centru pažnje razgovora. Ne sme se zaboraviti da je Rusija bila prva zemlja koju je turski predsednik posetio nakon neuspelog državnog udara 2016. godine.
Kao rezultat nekih teških vremena koja su rezultat američkih sankcija, Iran udvostručava svoje napore u izgradnji inostranih odnosa. Pod pritiskom SAD, evropske kompanije napuštaju Iran, a Kina postepeno popunjava tu prazninu. Sada kada američke i evropske vazduhoplovne kompanije sele svoje poslove iz Irana, ovo predstavlja dobru priliku za ruske avione, kao što su MS-21 ili IL-96-400M. Ruski proizvođač automobila GAZ Group je spreman da Iranu isporuči komercijalna vozila i lake kamione koji koriste motore 5. generacije.
Teheran je država posmatrač u SCO, i postaje ključno središte za kinesku Inicijativu pojas-put (BRI). 25. juna, teretni voz je stigao u iranski grad Bandar-e Anzali, luku na kaspijskom moru, prošavši kroz transportni koridor Kina-Kazahstan-Iran i ušao u Anzali slobodnu zonu koja povezuje Kinu i sa kazaškom lukom Aktau i sa Iranom, i time stvarajući novu trgovinsku vezu sa spoljnim svetom.
To da je podsticaj BRI-u. 12. avgusta, pet primorskih država (kaspijska petorka) potpisalo je Konvenciju Kaspijskog mora – plod 22-godišnjih teških pregovora. Ovo otvara nove mogućnosti za Iran i druge zemlje regiona, kao i za BRI. Ideja o formiranju novog ekonomskog foruma je lebdela na samitu kaspijske petorke.
Kina i Rusija su podržale ideju za punopravno članstvo Irana u SCO. U maju je Teheran potpisao privremeni FTA sporazum sa EAEU. Veća EAEU-BRI integracija pod rukovodstvom SCO-a je takođe na vidiku.
Kako prenosi Daily Express, Iran bi se mogao udružiti sa Rusijom i Kinom u anti-SAD savezu. Iran bi takođe mogao dobiti status posmatrača u OUKB-u. Trgovina između Irana i Turske je nedavno oživela, a taj bilateralni odnos uključuje i rastuću vojnu saradnju.
Ništa se ne može gledati kao samo crno ili belo, i svaki novčić ima dve strane. Američke sankcije negativno utiču na ekonomije i finansije pogođenih zemalja, ali na duže staze, one će takođe pogurati nacije pogođene njima da se zbliže jedne sa drugima, podstičući pojavu multilateralnog sveta kom SAD toliko čvrsto pokušavaju da se odupru.
Webtribune.rs
