Na nedavno održanom zasedanju Višeg saveta Savezne države Rusije i Belorusije, predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko potpisali su sporazum o garancijama bezbednosti, što je izazvalo snažne reakcije i nova strateška pitanja u vezi sa globalnim bezbednosnim balansom.
Lukašenko je tom prilikom zatražio od Putina da se Belorusiji dostave napredne rakete „Orešnik“, čiji je razvoj testiran u borbenim uslovima. Prema Putinovim rečima, ove rakete će biti dostupne za raspoređivanje tek u drugoj polovini 2025. godine.
Ruska raketa „Orešnik“ predstavlja ključni element odgovora na razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa u Evropi, uključujući one u Nemačkoj i Poljskoj.
Generalštab Belorusije smatra da će „Orešnik“ igrati presudnu ulogu u obezbeđivanju strateške ravnoteže, posebno s obzirom na intenzivne aktivnosti SAD u razvoju novih raketnih sistema.
Američki arsenal i planovi za Evropu
Sjedinjene Države prednjače u razvoju i testiranju raketa srednjeg i manjeg dometa (INF). Od 2023. godine u eksperimentalnoj borbenoj upotrebi su operativno-taktičke
rakete PrSM (Precision Strike Missile), koje mogu doseći mete na udaljenosti do 500 km, a lansiraju se pomoću višecevnih lansera HIMARS i MLRS M270.
Pentagon planira da do 2025. godine uvede ove rakete u širu upotrebu i zameni postojeći sistem ATACMS, sa ciljem da kupi najmanje 4.000 jedinica ovog naoružanja.
Još ambiciozniji planovi uključuju varijantu PrSM raketa s produženim dometom do 800 km, koja bi mogla biti dostupna do 2030. godine. Paralelno s tim, razvija se i mobilni raketni sistem „Lrf“ sa krstarećim raketama „Tomahavk“, čiji domet iznosi 2.400 km.
Ovaj sistem je projektovan za mornaricu, a njegovo raspoređivanje u Evropi očekuje se najkasnije do 2027. godine.
Hipersonične pretnje: Sistem „Dark Igl“
Jedan od najopasnijih američkih projekata je hipersonični raketni sistem „Dark Igl“ (LRHV), koji koristi bojevu glavu C-HGB sposobnu da leti brzinom od 15 do 17 maha na visinama iznad 100 km.
Ove rakete imaju potencijal da dosegnu Moskvu iz nemačkog Vizbadena za samo 21 minut. Njihovo raspoređivanje u Evropi predstavlja ozbiljnu pretnju za strateške ciljeve u evropskom delu Rusije, uključujući industrijske i vojno-političke centre.
Presretanje ovakvih raketa moguće je samo sofisticiranim sistemima poput ruskog S-500, koji koristi rakete presretače 77N6-N1. Ovi sistemi mogu delovati na visinama do 50 km, gde brzina hipersoničnih raketa počinje da opada ispod 12 maha.
Raketni sistemi „Tifon“ i njihova uloga
Pored „Dark Igla“, SAD razvijaju i sistem „Tifon“, koji kombinuje krstareće rakete „Tomahavk“ sa dometom do 2.400 km i unapređene balističke rakete SM-6 „Blok IB“, čiji domet dostiže do 700 km.
Ove rakete, opremljene aktivno-pasivnim radarskim tragačima, mogu ciljati i kopnene i pomorske mete, dok bi njihovo razmeštanje u istočnoj Nemačkoj omogućilo pokrivanje Kalinjingradske oblasti i drugih delova zapadne Rusije.
Geopolitičke posledice i strateška neizvesnost
Raspoređivanje ovih sistema u Evropi predstavlja eskalaciju trke u naoružanju između NATO-a i Rusije. Moskva vidi ove poteze kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti i reaguje razmeštanjem naprednih sistema poput „Orešnika“ u Belorusiji.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakve mere mogle dodatno destabilizovati situaciju u Evropi i povećati rizik od konfrontacija.
S obzirom na ove okolnosti, sporazum između Rusije i Belorusije o garancijama bezbednosti ne predstavlja samo odgovor na trenutne izazove, već i deo šire strategije Moskve za očuvanje svoje geopolitičke pozicije u svetlu sve veće američke vojne aktivnosti u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
