Jačanje kineske vojne moći predstavlja pretnju za bezbednost i interese evropskih država, a za obuzdavanje Kine odgovorne su prevashodno SAD.
Prepreku za suprotstavljanje Kini predstavlja neprijateljski stav Trampove administracije prema nizu evropskih država, kao i ograničeno vojno prisustvo u Aziji, piše američki portal „Hil“.
Tokom Hladnog rata, brojni saveznici SAD usredsredili su se na stratešku pretnju koju je predstavljao SSSR, dok su Sjedinjene Američke Države bile odgovorne za stabilnost na Bliskom istoku.
[adsenseyu1]
Prema pisanju portala, ista situacija je karakteristična i za azijsko-pacifički region, u kome odgovornost za stabilnost leži na Kini.
Međutim, danas se sve izmenilo, ocenjuje autor članka. Uprkos činjenici da Rusija i dalje predstavlja pretnju, evropske sile su aktivno uključene u dešavanja na Bliskom istoku.
Kina, koja se nekada smatrala neiskorišćenim poljem za evropske investicije i izvoz, danas izaziva zabrinutost u Evropi.
Prošle nedelje, za vreme posete Australiji, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da, iako postoji mnogo razloga za održavanje dijaloga s azijskim partnerima, Alijansa istovremeno mora da proceni posledice usled rasta vojne moći Kine, što može da ugrozi bezbednost svih.
Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu kada kaže da nagli rast kineske vojne moći ima posledice za NATO i Evropu u celini. On poziva da se ne dopusti Pekingu da potkopa bezbednost i stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu.
Međutim, da bi uspešno sledile svoju strategiju nacionalne bezbednosti i kako bi se suprotstavile vojnoj moći Kine, SAD moraju da povećaju svoje vojno prisustvo u Aziji, kao i da modernizuju svoje snage na toj teritoriji.
[adsenseyu1]
Ipak, portal navodi da koncentracija američkih snaga u Aziji neće omogućiti zemlji da se suprotstavi ruskoj pretnji, jer je vojno stanje glavnih evropskih zemalja i dalje nezadovoljavajuće. Širenje kineskog uticaja u svetu
Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu da Kina više ne želi da bude samo azijska sila. Peking je jasno stavio do znanja da namerava da proširi svoje prisustvo u mnogim regionima sveta, na primer, na Arktiku i u Africi. Istovremeno, očigledan je i rast kineskih investicija u Evropi.
Pored širenja svog prisustva na evropskom tržištu, Kina ima za cilj i da investira u manje i slabe države Istočne Evrope i Sredozemlja, kako bi stekla politički i diplomatski uticaj, ocenjuje autor.
Portal podseća da važnu ulogu u tom pitanju igra mehanizam EU za razmenu informacija o stranim ulaganjima, koja bi mogla da ugroze nacionalnu bezbednost ili najvažnije evropske interese. Ipak, takva kontrola nad investicijama nije obavezna za brojne evropske države, što čini takve napore nedovoljnim.
Pored toga, autor članka ukazuje na važnost činjenice da je Evropa pokrenula pitanje pretnje, koja dolazi iz Kine. Ipak, često neprijateljski stav administracije predsednika SAD Donalda Trampa prema zemljama EU značajno otežava da se iskoriste prednosti započete diskusije, zaključuje autor.
