Američko naoružanje koje je tokom vojnih sukoba dospelo u ruke Irana postalo je predmet posebnog interesovanja tamošnjih vojnih stručnjaka, a najnovija otkrića Teherana ukazuju na to da zaplenjena oprema ima znatno širu primenu nego što se ranije pretpostavljalo.
U trenutku kada se odnosi Irana i Sjedinjenih Država ponovo zaoštravaju, iranski vojni vrh izneo je pojedinosti o načinu na koji koristi američku tehnologiju.
Savetnik komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC) Ali Balali izjavio je za RIA Novosti da iranski stručnjaci proučavaju zaplenjeno američko naoružanje i vojnu tehniku kako bi razvili sopstvene sisteme prilagođene potrebama zemlje.
Prema njegovim rečima, američka vojna oprema koja je dospela u iranske ruke tokom drugog i trećeg rata koji su, kako ih Teheran naziva, bili nametnuti Iranu, prolazi kroz proces obrnutog inženjeringa. Taj postupak podrazumeva detaljno proučavanje konstrukcije i tehnoloških rešenja radi njihovog korišćenja u razvoju novih sistema.
Balali je naglasio da iranska vojna industrija ne namerava da se ograniči na jednostavno kopiranje američkog oružja.
„Ne ograničavamo se samo na reprodukovanje postojećih modela naoružanja, već unosimo nove ideje kako bismo dobili drugačije oružje, koje bolje odgovara našim potrebama“, izjavio je Balali.
Korpus čuvara islamske revolucije ranije je više puta saopštavao da su iranske snage uspevale da preuzmu kontrolu nad američkim bespilotnim letelicama MQM-170 i prinudno ih prizemlje. Takođe su objavljivane informacije o zapleni američkih podvodnih bespilotnih aparata u Ormuskom moreuzu.
Ova otkrića dolaze u trenutku nastavka ozbiljnog sukoba između Teherana i Vašingtona, koji je praćen međusobnim vojnim udarima i sporovima oko slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih pravaca za svetsku trgovinu energentima.
Iran i Sjedinjene Države sredinom juna potpisali su memorandum o pokretanju mirovnog procesa. Međutim, samo tri nedelje kasnije dve strane ponovo su počele da razmenjuju udare, čime je pokušaj smirivanja sukoba praktično propao.
Vojna dejstva dovela su do gotovo potpunog zaustavljanja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo rast cena goriva širom sveta. Mesec dana kasnije Teheran je predložio da moreuz bude otvoren u roku od sedam dana, pod uslovom da se ukinu pomorska blokada i ograničenja izvoza.
Američki predsednik Donald Tramp odbacio je iransku inicijativu. Nakon toga, u daljim pregovorima predloženi rok za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza skraćen je sa sedam na dva dana.
Ipak, ni taj ustupak nije doveo do dogovora. Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je uslove koje Iran postavlja kao neozbiljne i apsurdne, čime su nesuglasice oko pomorskog saobraćaja ostale nerešene.
Istovremeno, iranska vojska nastavlja da koristi zaplenjenu američku opremu kao tehnološku osnovu za razvoj sopstvenog naoružanja, pri čemu je, kako ističe Balali, cilj stvaranje sistema koji se razlikuju od američkih uzora i bolje odgovaraju iranskim vojnim zahtevima.
